Tweet
One su svojim idejama menjale zakone, došle do naučnih otkrića, darovale nas komadićima mudrosti i, pre svega, uticale na revolucionarne promene u svetu.

FOTO: Vox Feminae

Prevela: Kristina Živanović

Predstavljamo sedam izuzetnih žena, i veoma značajnih ličnosti koje su stigle do samog vrha u svim zanimanjima, umetnosti, sportu, kulturi, nauci... Svaka od njih je ostavila trag u svetu koji je kroz decenije, pa čak i vekove, promenio način razmišljanja ljudi. Napisale su knjige koje revolucionarno menjaju viziju ljudi o društvu, postigle naučna otkrića koja donose promene na polju medicine i uticale na pisanje novih zakona koji su protresli čitav sistem.

Herijet Bičer Stou, spisateljica i borac za ukidanje ropstva

Herijet je bila američka spisateljica čije je delo ,,Čiča Tomina koliba'' iz 1852. godine pomoglo da se popularizuje pokret za ukidanje ropstva. Legenda kaže da je Abraham Linkoln primio Bičer Stou u Belu kuću rekavši: ,,Znači ti si ta mala žena čija je knjiga započela ovaj veliki rat'', odnoseći se na Građanski rat. Njen roman prati život jednog roba, crnca poznatog pod imenom Toma, i bio je jedan od najprodavanijih romana 19. veka, posle Biblije.

Emelin Pankherst, vođa pokreta za žensko pravo glasa

Britanska pobornica ženskog pokreta i ženskog prava glasa, Emelin Pankherst, osnovala je Žensku socijalnu i političku uniju (WSPU). Bio je to pokret poznat po svojim ekstremnim oblicima protesta, kao što su vezanje za šine i štrajkovi glađu. ,,Nismo ovde da bismo kršile zakon, već da bismo svojim naporima postale tvorci istog'', izjavila je tokom suđenja 1908. godine. Nažalost, Pankherst nije doživela da vidi kako njen san postaje stvarnost. Umrla je tri nedelje pre nego što je usvojen zakon kojim su žene dobile jednako pravo glasa kao i muškarci.

Ana Frank, autorka dnevnika iz Holokausta

,,Ono što je učinjeno ne može se poništiti, ali neko može da spreči da se to opet dogodi'' navela je Ana Frank u svom dnevniku. Dnevnik jevrejske učenice od 13 godina, u kome se ističu njena mudrost i razum, pisan je dok se krila u Amsterdamu tokom Drugog svetskog rata i predstavlja jedno od najčitanijih dela, sa više od 30 miliona prodatih primeraka. Njena priča, nastala u toku nemačke okupacije, jedan je veoma značajan zapis, preveden na 67 jezika i ostvaren kako kroz film tako i kroz pozorište. O tome svedoči i činjenica da je čak i njena kuća pretvorena u muzej. Frank je umrla u koncentracionom logoru Bergen-Belzen, nekoliko nedelja pre nego što će logor biti oslobođen.

Simon de Bovoar, filozofkinja i autorka dela ,,Drugi pol''

Knjiga francuske filozofkinje egzistencijalizma iz 1949. godine, ,,Drugi pol'', jedna je od istaknutijih među feminističkim delima. U knjizi se analizira odnos prema ženi kroz istoriju kao i njen položaj u društvu, i smatrana je jednim od toliko kontroverznih dela da ju je Vatikan stavio na svoju listu zabranjenih knjiga. ,,Svako ugnjetavanje vodi ka ratu, ovo nije izuzetak'', rekla je de Bovoar, koja je zajedno sa svojim partnerom, Žan Pol Sartrom, bila jedna od najuticajnijih mislilaca dvadesetog veka.


FOTO: Wannabe Magazine

Rozalind Frenklin, naučnica koja je dala doprinos razumevanju DNK

Istraživanja hemičarke Rozalinde Frenklin bila su ključna za otkrivanje strukture DNK. Njene fotografije heliksne strukture DNK načinjene X-zracima iskoristili su naučnici Fransis Krik, Džejms Votson i Moris Vilkins, koji su 1962. godine dobili Nobelovu nagradu za medicinu zahvaljujući njenom modelu DNK. Međutim, Franklin nikad nije dobila Nobelovu nagradu, jer je umrla od raka jajnika 1958. godine, u 37. godini života.

Bili Džin King, legendarna teniserka koja je osvojila 39 Grend slem titula

Amerikanka Bili Džin King bila je jedna od najvećih takmičarki koje je Vimbldon video osvojivši dvadeset titula na ovom turniru. Međutim, možda je ipak popularnija po meču poznatom pod nazivom ,,Borba polova’’ u kom je igrala protiv Bobija Rigsa 1973. godine. Sa 29 godina i jednim parom naočara za vid, King je porazila pedesetpetogodišnjeg Rigsa pred svetskom publikom od 50 miliona gledalaca ispred malih ekrana. Kasnije je osnovala Žensku tenisku asocijaciju i organizovala kampanje putem kojih se borila za istu novčanu nagradu teniserki.

Vangari Matai, osnivačica pokreta Zeleni pojas (Green Belt)

,,Kada sadimo drveće, sadimo semena mira i nade’’, rekla je ekološkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2004. godine, Vangari Matai. Kenijska politička aktivistkinja osnovala je pokret Zeleni pojas 1977. godine kao jedan od načina da osnaži žene na selu koje su se sve više žalile na izvore koji presušuju, zalihe hrane kojih je bilo sve manje i na činjenicu da pešače više nego ikad da bi nabavile drva za ogrev. Od tada, pokret se proširio po čitavom svetu putem kampanja o klimatskim promenama i udružio se sa Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

IZVOR: CNN

Kristina je studentkinja španskog jezika, veliki sanjar i zaljubljenik u špansku književnost.

***

Pročitajte i:

Kakve promene u obrazovanju donosi tehnologija?
Sposobnosti organizovanja u radnom okruženju
Želite uspešnu karijeru?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevoðenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih èlanova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti


Tweet
Komentari

VESTI