Imati optimalnih osam sati sna, zdravo se hraniti, baviti se fizičkom aktivnošću, posvetiti vreme porodici i prijateljima, a uz to svakodnevno ispunjavati poslovne i(li) studentske obaveze možda nije nešto što svako od nas očekuje, ali je najčešće ono što mi sami od sebe očekujemo. Mnogi će reći da sve navedeno svakako treba da ispunimo, no malo ko će nam reći kako.
Organizacija vremena, upravljanje vremenom ili time management može biti izuzetno dragocena veština, posebno danas, jer iako se čini da nam je sve dostupnije, opterećenost obavezama i rokovima nas dovodi u poziciju da izgubimo i slobodno vreme i kvalitetno vreme provedeno na poslu. S jedne strane, osećamo da iako dosta radimo, očekivani uspeh izmiče, a s druge strane zbog stalne izloženosti stresu nismo u stanju da na pravi način uživamo u takozvanoj dokolici. Tako umesto u šetnji, pozorištu ili uz knjigu , sebe zateknemo kako zurimo u prazno ili u besmisleni televizijski program, svejedno.
Kada nas stignu umor, neizvršene obaveze, neispunjene želje, a najčešće sve to zajedno, veština upravljanja vremenom nam može pomoći da se vratimo na pravi kolosek. Pored toga što pravimo svakodnevne planove, rasporede ili „to do“ liste, možda najpre treba nešto da prestanemo da radimo. Za početak, izbacite iz dnevnog ili nedeljnog plana sve one obaveze koje zapravo to nisu. Usredsredite se na prioritete. To je ono što je najteže, ali i najdelotvornije. U poslednje vreme mnogo se govori o takozvanim „kradljivcima vremena“. Jasno je da svi imamo ista dvadeset četiri sata na raspolaganju, ali baš zato da bismo ih kvalitetno iskoristili, „kradljivce“ treba isključiti. Bukvalno. Ne morate istog trenutka odgovoriti na svaki e-mail, SMS poruku, niti iz minuta u minut proveravati Facebook nalog. Najvažnije obaveze neće čekati nikog drugog. Moramo da ih ispunimo sami, i to najbolje što možemo. S druge strane, one manje važne zadatke zaista neko drugi može da obavi. Ako ste u poziciji da delegirate obaveze, učinite to. Između ostalog, na taj način ćete pokazati svojim saradnicima ili prijateljima da imate poverenja u njih.
Zadajte sebi manje obaveza i razmislite o tome šta vam je zaista važno da uradite. U tome vam mogu pomoći četiri jednostavna koraka. Zapitajte se:
1. Šta ne želim?/Šta želim da izbegnem?
2. Šta želim?
3. Koji je moj sledeći korak?
4. Ponovite celi proces.
Između ostalog, i ova četiri koraka ukazuju na to da moramo rešavati zadatak po zadatak. To iziskuje izuzetnu koncentraciju i posvećenost, ali na kraju uviđamo da je i efikasnije i lakše rešiti u potpunosti jedan problem nego misliti na sve obaveze koje imamo, a ne ispuniti nijednu.
Mnogi će reći za ove savete da su rigidni, zahtevni ili nedelotvorni, ali to možemo tvrditi tek nakon što pokušamo. Ako primetite da imate više vremena za hobi i drage osobe, a uz to napredujete na poslu i bolje se osećate, ponovite celi proces. Vredno je truda, jer ukoliko ne cenite svoje vreme, to svakako neće činiti ni drugi.
_thumb1.jpg)
