Урош Бркић: Буди мушко, не мењај ме!

Како изгледа бити хомосексуалац у Србији? До сада сам у свом животу упознао неколицину људи који су хомосексуалне оријентације. Увек су говорили да је то јако тешко. Њихов простор слободе је сведен на „100 квадрата“, где могу слободно да се друже и да се проводе. У пар „гаy“ барова у држави налази се њихова слобода. Боре се за своја права, али њихови циљеви нису увек испуњени на онај начин како би они желели. У Бачком Петровцу постоје људи који се боре и за њихова права, иако је већина њих хетеросексуалне оријентације. Све то кроз клуб „Буди Мушко“.
„Буди Мушко“ клуб је направио позоришну представу „Не мењај ме! Ово је ипак моја глава.“ Урадили смо интервју са режисером и сценаристом ове представе, Урошем Бркићом.

Одакле идеја за овакву представу?

На тренинзима „Буди Мушко“ клуба учимо о хомофобији, а кроз то учење постоји прича о којој се дискутује. Прича „вођена фантазија“ нам је била инспирација да се направи позоришна представа.

О чему је реч у причи?

Радња се дешава у хомосексуалном свету где пратимо хетеросексуалне људе. Тачније, већина људи на свету су хомосексуалци, а ми пратимо мањину тј. хетеросексуалце. Тиме смо желели постићи прави ефекат и дочарати људима како је хомосексуалцима у ови данашњим временима.

Колико Вам је времена требало да направите сценарио и, генерално, представу?

За сценарио ми је било потребно око месец дана. Никад нисам имао искуство са писањем сценарија, тако да моја форма сценарија није била коначна, него сам са глумцима исправљао сценарио на пробама, како је њима одговарало. Све укупно за представу нам је требало око 3 – 4 месеца.

Колико људи учествује у представи?

Учествује четрнаест глумаца, а ако рачунам и себе, пошто сам наратор, онда нас има петнаест. Поред глумаца имамо и два момка који су задужена за расвету и музику. Укупно нас има седамнаесторо, од чега 9 девојака и 8 момака.

Како је било глумцима да глуме хомосексуалне особе?

У почетку им је било чудно. Нису знали како да одреагују. Кроз пробе које су трајале неколико месеци смо доста пута прелазили сцене и временом је све постајало забавно. Заиста, свака наша проба је била пуна смеха. Некад смо знали и по десет минута само да се смејемо. Мислим да им је било доста забавно и да су кроз ову представу научили нешто више, али и да су стекли другачије мишљење о хомосексуалним особама.

Знамо да је у данашње време све скупо, па стога није поштеђена ни позоришна представа. Како сте ви решили тај проблем?

Па, у суштини, ми нисмо имали тај проблем. Ми нисмо ни имали пара (смех). Можда звучи смешно, али нисмо имали пара. Имали смо 2.500,00 динара да потрошимо на ову акцију. Ми смо потрошили 900 динара, и то на спрејеве да би могли да нацртамо натписе. Наравно изашли су нам људи у сусрет. Позориште нам је дало позориште потпуно бесплатно, док смо ствари које смо имали у представи позајмљивали од људи из Петровца. Неке ствари се ипак могу направити за мало пара и да буду јако добре.

Каква је реакција публике?

Искрено, ја сам се бојао јер је тема представе доста шкакљива за нашу државу. Међутим, до сада смо одиграли два пута представу, и оба пута је позориште било крцато до последњег места, шта више на премијери су људи стајали, јер нису имали где да седну. Добили смо невиђене аплаузе, невиђене похвале и мислим да ће нам ове представе остати у сећању до краја живота.

Какви су даљи планови?

Па све зависи од финансијске ситуације. Желео бих да ову представу погледа што више људи. Мислим да је поучна и да људи имају шта из ње да науче. Нажалост, нисам баш оптимиста, мислим да неће бити финансија да наставимо ову нашу идеју. Остаје ми само нада, видећемо шта ће бити. Амбиције постоје, али да ли ће се остварити, не зависи искључиво од нас.

Надамо се да ће им наставак ове приче и ове идеје донети много нових искустава.
И, као што је у једном филму речено - људи се разликују само по ципелама!

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti