Lidija Novaković – put do uspeha

Autor: Suzana Prvulj

Mlada balerina Lidija Novaković, dobitnica je stipendije za prestižnu i jednu od najprofesionalnijih škola umetnosti u Americi, Jacob’s Pillow. Kurs će trajati tri nedelje, a počeće 26. jula sledeće godine. Plesom se bavi odmalena, i svoje prve baletske korake napravila je u Pančevu u Osnovnoj baletskoj školi ,,Dimitrije Parlić“, a potom je završila Baletsku gimnaziju ,,Lujo Davičo“ u Beogradu. U toku svog školovanja osvajala je mnoge nagrade na Republičkim takmičenjima u Narodnom pozorištu, kao i na Festivalima igre u Čačku. Odlazila je na seminare u Varnu i Rim. Radi u Pozorištu na Terazijama, našem jedinom pozorištu koje neguje jedan od najzahtevnijih umetničkih pravaca, mjuzikle. Nastupala je u mnogim predstavama, ali i u izvođenjima modernog baleta. 2006. godine učestvovala je na izboru za mis tadašnje Srbije i Crne Gore. Ušavši u finale, osvojila je stipendiju Megatrend univerziteta, i ove godine je diplomirala na Fakultetu za kulturu i medije, smer novinarstvo. Kako kaže, ključ njenog uspeha leži u intenzivnom vežbanju, želji za još većim uspehom i težnji ka perfekcionizmu.

Ko je održao radionicu, koliko je trajala i kako su izgledali časovi?

Radionicu je održao priznati brodvejski koreograf Chet Walker koji već ima dugogodišnju saradnju sa Pozorištem na Terazijama i koji podučava igrače džezu, stepu, pevanju i glumi. Pored njega ove godine radionicu je takođe držao Jack Gill hip-hop koreograf. Svaka saradnja sa njima za mene predstavlja dragoceno iskustvo. Radionica je trajala skoro deset dana, gde smo imali priliku da stičemo nova znanja i iskustva koje smo kao finalni proizvod ovogodišnje radionice prikazivali na sceni Pozorišta na Terazijama.

Šta te je navelo da odeš na audiciju i da li si očekivala da ćeš baš ti dobiti stipendiju?

S obzirom na to da igram vec skoro šest sezona u Pozorištu na Terazijama i da sam 2012. godine pohađala njegovu radionicu, veoma sam se obradovala ponovnoj saradnji sa njim jer svaki put od njega naučimo nešto novo. Ove godine konkurencija je bila velika, prijavljeno je bilo čak 60 ljudi kako iz Srbije tako i iz regiona. Meni je kao i drugima bila velika želja da dobijem stipendiju. Ja sam se trudila i dala svoj maksimum koji se isplatio jer sam kao nagradu dobila stipendiju za usavršavanje u prestižnoj školi ,,Jacob’s Pillow”...

Kako će izgledati nastava na kursu, i kakvim iskustvima se nadaš?

Nastava u školi izgleda slično kao ova koju je Chet Walker držao u pozorištu gde nas je podučavao različitim plesnim pravcima, glumi, pevanju, pedagogiji i koreografiji. Usavršavanje u školi ,,Jacob’s Pillow” trajaće tri nedelje. Razlika je u tome što se radi sa više koreografa od kojih će nas svaki podučavati različitoj igri i plesu, što za mene predstavlja veliki izazov kome se veoma radujem. Nadam se da ću naučiti nešto novo i unaprediti već postojeće znanje u igri.

Kada si počela da radiš u Pozorištu na Terazijama, i u kojim si predstavama nastupala?

U Pozorištu na Terazijama sam počela da igram početkom 2009. godine. Prvi mjuzikl u kom sam zaigrala je ,,Neki to vole vruće”, a nakon toga usledili su ,,Cigani lete u nebo”, zatim ,,Briljantin”, kao i ostali poznati naslovi ,,Maratonci trče počani krug”, ,,Kiss me Kate”, ,,Na slovo na slovo”, ,,Glorija”, ,,Producenti”, ,,Glavo luda”… Posebno bih izdvojila mjuzikle ,,Zonu Zamfirovu” i ,,Čikago” kao najveće i najlepše izazove, ali i predstavu ,,Buđenje” – moderan balet, koja se razlikovala od ostatka repertoara.

S obzirom da si balerina klasičnog baleta, koliko je naporno bilo preći na bavljenje spoja plesa, glume i pevanja?

Ono što je karakteristično za ovo pozorište jeste to što je jedino u regionu koje sa bavi mjuziklom, tako da je za igrača u ovom pozorištu veoma važno da ispuni sva tri zahteva. Klasičan balet je veoma važna baza za svakog igrača tako da kroz rad u određenom vremenskom periodu nije teško postići pozitivan rezultat u ostvarenju različitih igračkih pravaca. Takođe, sama igra nosi i glumu sa sobom, tako da kroz igru i glumimo. Za mene je pevanje predstavljalo najveći izazov jer je to nešto u čemu se nisam oprobala pre nego sto sam došla u pozorište.

Da li trenutno radiš na nekom projektu?

Trenutno ne radim na projektu, ali zato aktivno vežbam i pripremam se fizički za novu sezonu u pozorištu, a potom i za odlazak u Ameriku koji će ubrzo uslediti.

Koje su mane, a koje prednosti posla kojim se baviš?

Kada se baviš poslom koji voliš teško je naći mane, pre svega ovaj posao zahteva veliku posvećenost i predanost, a to znači da je neophodno svakodnevno vežbanje i probe koje ponekada mogu da budu iscrpljujuće… Ipak, kada se dan završi i utisci svedu, osećam se pozitivno i srećno jer se bavim poslom koji me ispunjava.

Diplomirala si na Fakultetu za kulturu i medije. Kako si uspevala da uskladiš studiranje i posao?
Na početku mi je bilo veoma teško dok nisam napravila plan kako bih uspela da ostvarim pozitivne rezultate na jednom i na drugom polju, što je naposletku urodilo plodom. Pre svega mislim da je organizcija jedan od važnijih faktora koji doprinose uspehu. Ako se čovek dobro organizuje, a uz to još malo potrudi i posveti dostizanju izabranog cilja, malo stvari mu se može isprečiti na tom putu ostvarenja.

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Sve opcije su otvorene, cilj mi je da napredujem i da se usavršavam dokle god mi to vreme i mogućnosti dozvoljavaju. Takođe, mislim da je rad na sebi najbolja moguća investicija, koja na više različitih načina unapređuje osobu i kao čoveka ali i kao umetnika.

***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti