Ja sam studentkinja. U svojim dvadesetim. Mama mi je bila vrhunska lepotica i intelektualka. Nešto malo sam povukla od nje – po delić od svega. Ambiciozna sam, ne kažem. Do pre koju godinu sam mislila da ništa nije veće od mojih ambicija. Samim tim, ništa se nije moglo ni isprečiti između mene i njih. Do pre koju godinu.
E, onda su situacije i iskušenja počeli da se ređaju. Da vam kažem, surov je ovo svet za jednu ženu! Poneki princip zaista i jesam pogazila. Ne stidim se toga. Ne previše. Ali bih volela da se nikad ne ponovi. I pitam se - da li je moguće...
Htedoh da vam opišem jednu situaciju koja se nedavno odigrala – sada kada sam puuuno pametnija. Pa dobro, možda nisam pametnija, ali sam svakako manje sprema na kompromise koji mi ne prijaju i kose se sa mojim ubeđenjima.
Nekoliko dana sam cimala profesora jednog predmeta da mi da skripte, s obzirom da sam deo predavanja propustila. On je odlagao – te posle predavanja – pa nestane, te dođi na konsultacije – pa ga nema... Priđem ja njemu deset minuta pre kraja predavanja – da mi ne pobegne. Sačekaj me posle za 15 minuta ispred kabineta – kaže mi on. Ja ga sačekam.
-Koleginice, vi ste propustili deo gradiva. Najbolje bi bilo da dođete kod mene kući, da ja to vama sve lepo objasnim. Hoćete večeras?
-Ali, zar ne može na konsultacijama to sve?
-Hmm...nemam laptop ovde na fakultetu...lakše mi je kod kuće, ovaj...tu sam ja blizu.
Ne sećam se šta sam odgovorila. Sećam se samo da nisam otišla.
Drage čitateljke, pitam ja vas sada – Je li vas nekad neki profesor pozvao na kućne konsultacije? Jeste li prihvatile poziv? Je li to zaista znači ono kako zvuči?! Hoću li ja sad pasti ispit zato što sam odbila???
Sutradan sam pričala sa dvojicom svojih muških kolega. Pokrenem ja temu – dokle biste bili spremni da idete protiv svojih ubeđenja, a zarad uspeha? Nema laganja, igramo igre istine (moja omiljena igra). Jedan od njih, kojeg veoma cenim – izuzetan student kog pri tom smatram vrlo kvalitetnom (u moralnom smislu) osobom, je rekao: Zaista ne znam šta je to što bi me moglo sprečiti da ostvarim svoje ambicije. Ne mogu da odredim gde je granica. Kada se 100% daš u nešto, kao što se ja dajem u ovo studiranje, onda želiš rezultate, želiš sutra karijeru. Ako treba da biram da li ću je izgraditi na kvarno, ili ću da trunem kod kuće bez posla, biram prvo.
Nisam išla dalje sa pitanjima. Da li bi podmetnuo nogu prijatelju? Spavao sa muškarcem iako nisi gej? Lagao, krao, ucenjivao, podmićivao...? Možda nisam htela da znam.
Naravno, ja sam se za sebe posle pitala i pitala... Da li stav mog kolege znači da je on loša osoba? Da li je on naprosto još mlad, i kad malo sazri – „shvatiće“? Ili će s vremenom postajati „sve gori“? Može li se uopšte postići neki značajniji uspeh bez kompromitovanja? I najzad, znači li to kompromitovanje isto za muškarce i za žene? Mislite li da će mog kolegu neko nekad pozvati na kućne konsultacije?
Znam, ništa nisam rekla, samo sam postavila gomilu pitanja. Ali, ako neko ima odgovor makar i na jedno, jako sam nestrpljiva da čujem!
