Као корисници друштвених мрежа свакодневно смо сведоци оснивања страница и група различитих садржаја и назива. Неке од њих нас наводе да се запитамо и забринемо у каквом друштву живимо. Најновија група у том низу носи назив „Уживо из балканских школа“.

Приредила: Милица Митровић
ФОТО: Padbebe
На овој страници објављују се шокантне фотографије из школа. Наиме, како наводи Политика, после странице „Највеће дроље основних и средњих школа”, која је згрозила читав регион, а у случај се умешала и полиција, ова нова страница служи за показивање шокантних ствари које ђаци изводе у школама, а неке од њих чак и у току наставе. Страницу подржава више од 23.000 људи, а на њој фотографије са часова објављују средњошколци већином из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе...
Иако се неке од фотографија могу окарактерисати као дечији несташлук, у већини случајева се ради о насилничком и деструктивном понашању.Стављене су тако слике на којој је ученик уперио пластични пиштољ у главу професора који је у том тренутку окренуо главу ка табли, пожар у учионици, бежање са часова кроз прозоре, спавање на часу испод клупе, група ученика која маше мачетама у учионици, ђаци који су скинули школску таблу са зида или поломили школски сто...
„Краљеви” и „цареви” су најчешћи коментари њихових вршњака на овим фотографијама, а сасвим је сигурно да ће се родитељи ових „краљева” шокирати када буду видели слике своје деце које вероватно замишљају како муку муче над књигом у школи. Многи не знају шта њихова деца раде у школи, не знају шта раде после часова и зашто се касно враћају кући.
С друге стране, и просветни радници, притиснути сопственом свакодневном борбом да напуне корпу у продавници са што тањим новчаницима, нису довољно мотивисани да посебно раде са ђацима ни на часу, ни ван наставе.
Велики допринос оваквом стању сигурно је и то што млади одрастају без правих ауторитета и изложени квази вредностима. Речи попут: рад, одговорност и морал су за њих непознате.
Колико су праве вредности у школи, породици и друштву угрожене можемо наслутити из истраживања чији резултати показују да су узор младима старлете и криминалци које медији свесрдно подржавају и популаризују.
Надлежни такође мало или нимало промовишу значај образовања, науке и културе.
“Не треба бити геније, све је то већ записано у многим документима, о томе већ деценијама говоре угледни интелектуалци... Али, ко још жели да чита о Маркесу у новинама или игра кошарку у школском дворишту под рефлекторима, када се путем интернета гутају дегутантне сцене из ријалитија.
Надамо се, док будете читали ове редове, да ће надлежни органи учинити барем толико и затворити ову страницу, као што је урађено и у случају неких других група. Нажалост, слична страница ће вероватно поново бити отворена, као што је то урађено и са групом увредљивог назива са почетка текста. И тако у круг, док једном неко, на врху, не каже – сад је било доста.”
Све нам говори да је у балканским школама стање далеко од идеалног и то је реалан одраз друштва и времена у ком живимо. Тачније, то је као шамар реалност. Питање је да ли ћемо и како реаговати на њега.
Милица је путник телом и мислима. Не воли причање ради приче, верује у магију речи употребљених на прави начин.
ИЗВОР: POLITIKA