Шездесете године прошлог века обележио је Хладни рат, борба за војну и политичку доминацију у свету између СССР и САД. Део овог надметања чинила је и борба за превласт у космосу. Посебно место у овој причи заузима једна жена - Валентина Владимировна Терешкова, космонаут.

Autor: Марина Митић
ФОТО:allday.com
Валетина Терешкова родила се 6. марта 1937. године, у сеоцету Велико Маслениково, Тутајевског рејона, Јарославске области у СССР- у. Њена породица је пореклом из Белорусије. Отац Владимир као припадник совјетске армије 1939. године гине у руско - финском сукобу. Валентинина мајка Елена остаје сама са двема ћеркама Људмилом и Валентином, и сином Владимиром. Да би отхранила децу, радила је у оближњој фабрици текстила, а живели су прилично скромно.
Власти СССР-а биле су свесне да само образовање може помоћи у изградњи и напретку домовине, те је школовање било доступно свима. Деца су уз обавезно школовање имала могућност да развијају своје таленте у различитим секцијама, а одрасли су могли да се школују уз рад. Услед лоше финансијске ситуације, Валентина је, попут мајке и старије сестре, била принуђена да се већ на почетку средње школе запосли у фабрици текстила. Но, амбициозна и знатижељна, искористила је погодности које су се нудиле у образовању, те је средњу школу завршила ванредно. Следећи своја интересовања, учланила се у познати Јарославски аеро - клуб, где је извела 163 падобранска скока.
<�имг цласс="флоат"срц="хттп://надлану.цом/уплоад/имагес/артицлес/2015/02/10/валентина03.јпг"/>
ФОТО: nadlanu.com
Свемирски програм у СССР- у је већ имао своје резултате. Јуриј Гагарин је 1961. године постао први човек који је отпутовао у свемир. Тада главни совјетски ракетни инжењер Сергеј Павлович Корољов дошао је на идеју да пошаље прву жену у космос. Један од предуслова за конкурс је био искуство у падобранству. Од 400 жена, у најужи избор је ушло њих пет. Међу њима је била и Валентина. За лет их је припремао лично Јуриј Гагарин. Биле су изложене одговарајућим напорним тренинзима и обуци. Циљ је био да прођу обуку за пилота, изведу по 120 падобранских скокова, савладају авио - инжењеринг и ракетну теорију. Од кандидаткиња које су прошле обуку, коначан избор за лет пао је на Валентину. Како су припреме извођене у строгој тајности, Валентинина мајка је са радија сазнала да је њена ћерка управо полетела у космос.
Валентина је кренула пут свемира 16. јуна 1963. године са космодрома Бајконур. Шифровано име на које ће се одазивати током овог лета, а које јој је наденуо Јуриј Гагарин, било је „Чајка" - галеб. Пред улазак у капсулу, храбра и самоуверена, изговорила је стихове „Хеј! Небо, скини капу! Ја долазим!" из Мајаковсковог „Облака у панталонама". Облетела је земљу 48 пута и притом обавила различите задатке. Поред тога, успела је да успостави радио везу и разговара са Никитом Хрушчовим, председником СССР-а. Такође је направила снимке који су помогли научницима да боље проуче аерослол слојеве на земљи.
Осим симпатичног пропуста њеног тима, који се састојао у томе да јој нису спаковали четкицу за зубе, при повратку је откривена много озбиљнија грешка. Наиме, компјутер је програмиран да се удаљи уместо да се приближава земљи. Валентина је на срећу уочила проблем на време, те је екипа научника на земљи имала довољно времена да исправи грешку. Тако се Валентина падобраном са 6 км висине безбедно приземљила у близини границе са Казахстаном, Кином и Монголијом. Њен историјски лет завршен је 19. јуна 1963. године.
Сергеј Корољов, главни дизајнер њеног Вастока 6, замолио ју је да о грешци никоме не говори јер би сви били сурово кажњени. Заузврат, она је затражила да се особи која је директно одговорна, пропуст опрости. Валентина је испоштовала завет и тек после 30 година је проговорила о инциденту који је могао да има фаталне последице по њу.
Испоставило се да је то било њен први и последњи свемирски лет. Наиме, Јуриј Гагарин је после лета у свемир наставио да ради као пилот и погинуо је 1968. године на рутинском лету. Тада су челници одлучили да сви космонути који су већ били у свемиру морају да пређу на послове који их не излажу опасности, да не рискирају поновним одласком у свемир или пилотирањем. Овако су се обезбедили да не изгубе још неког реномираног космонаута који је проносио славу совјетске науке. Тако је Валентинин повратак у космос био запечаћен. Ипак, више од завршетка каријере, Валентину је болео одлазак пријатеља. Четрдесетак година касније, на конференцији Комитета за мирнодопско коришћење космоса при УН, изјавила је за Гагарина: „Још увек ми недостаје. То је губитак не само за нас колеге космонауте, већ и за целу заједницу".
<�имг цласс="рфлоат" срц=" хттп://уплоад.викимедиа.орг/википедиа/цоммонс/тхумб/6/61/РИАН_арцхиве_612748_Валентина_Тересхкова.јпг/250пx-РИАН_арцхиве_612748_Валентина_Тересхкова.јпг " />
ФОТО: wikimedia.rs
Валентина је била прва жена космонаут, а њена свемирска мисија била је дванаеста по реду на свету. САД је прву жену послао у космос тек 1983. године, а СССР другу женску особу 1982. године.
Удала се за колегу астронаута Андријана Николајева, који је био трећи човек који је боравио у свемиру, и са њим има ћерку Елену. Развели су се 1982. године. Други пут се удала за Јулија Шапошњикова, лекара ортопеда са којим је живела до његове смрти 1999. године.
Валентина је добила чин генерал - мајора Совјетског ваздухопловства. За успешан лет и показану храброст 22. јуна 1963. године награђена је звањем хероја Совјетског Савеза. Додељен јој је Орден Лењина и медаља „Златна звезда". Обучавала је будуће космонауте до 1966. године. Дипомирала је на Војној ваздухопловној академији Жуковског 1969. године. Написала је преко 50 научних радова. Затим се у потпуности посветила међународном друштвеном раду. Као представник своје земље учествовала је на заседању Уједињених Нација, 1975. године у Мексико Ситију, у част обележавања године жена. Почасти су јој указиване у целом свету. На Месецу један кратер носи њено име. И даље авантуристичког духа 2013. године изјавила је да би отпутовала на Марс, макар и у једном правцу. Носила је олимпијску заставу на церемонији отварања Зимских олимпијских игара 2014. године у Сочију. Као почасни грађанин данас живи у свом родном Јарослављу.
Валентина је била девојка скромног порекла која је сањала велике снове. Но, она није седела скрштених руку, већ је следећи своја интересовања, искористила погодности које су јој се пружале и образовала се и усавршавала. Када јој се указала шанса, била је спремна да је искористи. Тако су Валентину Терешкову њена амбиција и истрајност одвели до неслућених звезданих висина.
Марина воли да пише...
***
Прочитајте и:




