Чаробњак из Воза, јер таленат.
Autor: Свемоћна Пастирица
ФОТО: Facebook
Шта чини једног он–лине колумнисту успешним? Како се индивидуализовати у мору интернет колумниста? Још боље – како постати интернет целебритy и какве сатисфакције такав статус доноси?
Па пре свега мислим да човека чине успешним труд, рад и преузимање одговорности за своја дела. У мом случају – одговорности за моје ставове и моје речи. Уједно то и води ка индивидуализацији и препознатљивости код интернет публике. Такође, веома је битан препознатљив стил писања и угао гледања на дешавања о којима пишем.
Што се тиче термина интернет целебртитy, искрен да будем не знам да ли бих могао да дам неки конкретан савет осим тога да се ништа не форсира и пише или ради на силу. Код мене се то десило прилично брзо, готово да нисам ни приметио, а сатисфакције су индивидуална ствар, зависи шта појединац очекује од популарности – тј. да ли хоће нешто да пружи публици, или само да узима.
Данас су најпознатији блогови, иако ти ниси блогер, једна од веома добрих маркетиншких алатки. Колико је у њима заиста остало оне првобитне потребе да се изнесе глас појединца? Због чега још увек немаш свој блог?
Што се блогова тиче, признајем да ми је знање о истим веома оскудно, као и да сам читао и пратио највише три или четири блога. Мислим да и даље постоји жеља да се глас појединца чује и да постоје блогери који пишу и раде из својих личних уверења,а не зарад што више рекламног простора на истом. Тешко је добро чути нечији глас, ако ти пажњу одвраћа светлећа реклама.
А што се мене и мог блога тиче, никад раније нисам размишљао о томе, а рекох ти да се све ово издешавало за неколико месеци и сад једноставно не осећам потребу да будем заступљен и ту. Има ме на фејсбуку, на твитеру, на порталу Надлану и на Радију Три. Некад мислим и да је то много.
Обоје смо били сведоци како је случај Фекетић пропраћен у нашим класичним медијима, а како на интернету, одн. друштвеним мрежама. Сматраш ли да се оваквом врстом изражавања ствара будућност новинарства? Шта су предности, а шта мане интернет новинарства?
То јесте сјајан пример. Док је у медијима ситуација била под контролом, на друштвеним мрежама је избила револуција. Заправо, данас је у већини случајева тако – златна средина се изгубила и остале су нам само крајности за које се лакше определити, јер су линија мањег отпора. Све ове ствари ће итекако утицати на нови облик новинарства, али мислим да се све више губи на квалитету. Да се ја питам, морало би се радити школски – проверене информације, навођење неколико извора, итд.
Предност интернет новинарства јесте брзина објављивања вести, али му је то такође и једна од највећих мана, јер се у жељи да се буде први са ексклузивном вешћу информације не проверавају и онда као коначан продукт имамо бајку или басну у форми вести. Колико год су данас људи огуглали на све те ствари, убеђен сам да се треба сконцентрисати на квалитет и да ће се то препознати.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с8.постимг.орг/езклуеy5х/1545208_10151989555369585_954677643_н.јпг" />
Прва слика Винстона Смита са којом се срећемо на почетку Орвелове 1984. јесте слика човека који јури брадом забијеном у груди, како би избегао ветар, па замиче у ходник који заудара на кувани купус и старе отираче. Људи те посебно препознају по бради од које си направио својеврсну поетику. Орвел и креирање мишљења јавном мњењу у Србији? Шта све ту заудара на старе отираче?
Изгледа да је моја брада постала бренд и ентитет за себе, који дела мимо мене. Шалу на страну, јесам помоћу ње постао препознатљивијиа и мало упечатљивија фигура.
У Србији на старе отираче заудара необразованост, популаризација медиокритета и замена погрешних вредности за праве. Деведесете су направиле пун круг и вратиле се јаче но икад. Мислио сам да ће се зауставити на начину облачења и музици, међутим у последње време видим да нисам био у праву.
Једном сам међу реакцијама на твој статус прочитала коментар: Ми смо твоја револуција. Било ми је симптоматично. Видиш ли утицајне интернет колумнисте или блогере као нове револуционаре, себе међу предводницима некакве алтернативне револуције? Иако ми делујеш као ведри скептик, уколико је одговор потврдан, замолићу те да ми образложиш домете таквог превратничког деловања. Има ли ангажована реч данас неког конкретног утицаја?
Некад читајући форуме и блогове заиста помислим да људи траже и очекују некога ко ће се појавити и ко ће их, уз бојне покличе и са немерљивим ентузијазмом повести у револуцију и борбу против свега што деградира друштво и кочи културолошки напредак. Међутим, мислим да још нико од нас који пишемо није спреман за тако нешто, и да би већина тих поклича остала на папиру или негде по ћошковима интернета. Колико год желели боље, људи се плаше да не изгубе и ово мало што имају сада, и ту је један од главних проблема данас. Што увек идемо принципом – Ма може и горе. И све док се грчевито држимо онога што су нам сад уделили, сањајући о бољем, а не радећи ништа да до тог бољег дођемо, ми не можемо очекивати напредак у било ком смислу.
Све док су људи инертни какви јесу, ангажована реч ће бити ангажована само на папиру. Било је индувидуалних акција које смо подржали и успели да урадимо нешто добро, али већег маха за сада нема, нити је на видику.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с4.постимг.орг/6иб9акнxп/943430_10151477845119585_1038383956_н.јпг" />
Бављење критиком потенцира осећај одговорности пред собом и светом. Која тематика те највише окупира? Колико пратиш изборну кампању?
Осећај одговорности је првенствено преда мном, па тек онда пред светом. Увек ће се наћи неко ко ће ме подржати, и неко ко неће, то је у старту очекивана подела публике. Мене највише занима друштво и реакције друштва на свакодневне појаве. Иако се прилично често нашалим са политичарима, политика ме у крајњој инстанци не занима, нити планирам да се њоме бавим. Изборну кампању се трудим да заобиђем у широком луку, јер имам изграђен став, а већина тих ствари ми вређа интелигенцију.
Може ли се у садашњем тренутку рачунати на лојалност публике? Шта је најбољи израз те лојалности? Лајк или нешто друго?
Мислим да је лојалност мало прејак термин, али што се самог питања тиче, мислим да сам изградио своју публику , али да сам само један од људи које прате и читају. Што се тиче лајка, он исказује одобравање, афекцију, или нешто треће у датом контексту.
Којим медијима си ти лојалан?
Од домаћих медија у току дана прегледам скоро све портале, јер ми је то у опису радног места. Лојалан сам порталу Надлану где сам запослен, а од страних највише времена проводим на Huffington Post- u.
Колико порука твојих колумни кореспондира са музиком коју слушаш? Један пријатељ ми је рекао да чита само Чаробњака јер је он металац међу блогерима.
Музика има огромног значаја за мене као појединца и за добар део мог стваралаштва. За мене је музика ултимативни вид уметности, и просто ме увуче у целу причу, оплемени ме и врати назад у свет. Претпостављам да, сад кад мало боље размислим, доста моје писање кореспондира са музиком коју слушам. Текстови песама ме привлаче у последње време, и то сигурно преносим и публици.
Када су Чаробњак из воза и Немања Цвијетић у сукобу мишљења? Зашто је било потребно да осмислиш Чаробњака из воза?
Евентуално некад кад се од Чаробњака очекује да нешто напише, а Немању мрзи, али се тад веома брзо усалгласе. Мимо тога су у одличним односима. Веровали или не, Чаробњак Из Воза ми је био први ницк кад сам 2008. направио фејсбук, и никад нисам имао потребу да га мењам.
Балзак је говорио да ништа није тако глупо као животна чињеница, али та иста презрена животна чињеница прилично му се упорно наметала. У својим текстовима негујеш прилично песимистичан став по питању медијске, дневно–политичке и посебно друштвене ситуације у Србији. Са друге стране, урбани хумор, борба за хуманост и таленат за вешто вођење приче, која је често сама по себи довољан коментар, одлично те издвајају из мора интернет колумниста и блогера. Сматраш ли себе писцем? Постоји ли излаз из овакве културолошке ситуације у којој се наше друштво ваља?
Можда будем сматрао себе писцем кад будем написао роман, до тада сам само колумниста са потенцијалом. Излаз из свега овога је у нама самима, кад се покренемо и покренемо људе око нас. Људи су постал инертни, заокупљени гомилом проблема које им свакодневно бацају у лице, и немају времена да се посевете себи и свом културном развоју. Друштву је потребно буђење и квалитетан садржај који ће га држати на правом путу, свако ко може да допринесе томе требало би да то и уради, за добробит свих нас, јер је ситуација одавно постала аларамантна.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
_thumb2.jpg)
