Шведска, рај једнакости?

ФОТО: Sweden

Превела: Тамара Поповић

Подне је, а Линус Линдберг, тридесеттрогодишњи адвокат, већ је обавио све послове: поспремио је кућу, поиграо се са својим сином Хенријем, нахранио га и опрао судове. Касније ће ићи у куповину и спремиће вечеру са себе и своју партнерку, тридесетпетогодишњу психијатрицу која се враћа кући у шест сати. Стан који деле, а који се налази у тихом крају са становима и парковима ван Стокхолма, чисте на смену. Она је првих неколико месеци била на породиљском боловању. Он је обавио двогодишњу плаћену праксу и сада ће, током шест месеци, проводити дане са дететом и добијати од државе плату у висини претходне. „Једина опција коју разматрамо јесте да обоје проводимо време са Хенријем. Било би веома необично да само она остаје код куће“, каже узимајући бебу у наручје.

У Шведској, боловање није ни за оца ни за мајку, већ је за родитеље и то имају 480 дана да поделе међу собом како желе, од којих су 90 резервисани за мајку и исто толико за оца. Ако их једно од њих двоје не искористи, губе право на њих. Ово је систем који је држава увела како би се уверила да неће сва брига о деци пасти на жене, а уједно је једна од мера које нам доказују зашто је једна од најродноправнијих држава. Међутим, постоји једна црна рупа: повишена стопа насиља над женама.

Джејмс Пирс каже да не познаје ниједног оца који није узео одсуство због посла или из страха од мишљења колега у фирми. „Ако прођеш улицом било ког понедељка ујутро, видећеш много мушкараца са децом“, тврди Джејмс. Он је Британац, има посао у маркетингу и ради ван куће два пута недељно. Остатак времена води рачуна о Дилану који има годину и по дана и о Лили која има пет година. „У овој земљи, породица је увек важнија од посла“, додаје он. И његова партнерка Джесика Енгстром, која такође ради у маркетингу, уверава нас да у великим шведским компанијама постоје новчане надокнаде које подстичу запослене да воде рачуна о својој деци. „Добијамо 90% плате када смо на одсуству“, објашњава Джесика.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://сведен.се/вп-цонтент/уплоадс/2016/10/вомен-ин-натионал-парлиаментс.пнг"/>

ФОТО: Sweden

Шведска је, након Финске, највише родноправна држава Европске уније, а четврта на свету одмах иза Исланда, Финске и Норвешке према годишњој листи Светског економског форума (Ворлд Ецономиц Форум). У овој скандинавској земљи 44% парламента чине жене, а имају и највишу стопу запослених жена у Европској унији, чак 78%. Чак им је и поглавар цркве жена, архиепископиња од Упсале.

Међутим, ови подаци се супродстављају другом: Шведска има највишу стопу насиља над женама у Европској унији. Два шпанска истраживача, социјални психолог Енрике Грасија са Универзитета у Валенсији и епидемиолог Хуан Мерло са Универзитета у Лунду, ову појаву су назвали „скандинавским парадоксом“. У свом раду објављеном у часопису Социал сциенце анд медицине као почетну тачку користе анкету о насиљу из 2014, према којој Данска, Финска и Шведска прилично процентуално предњаче изнад европског просека у нападима, како физичким, тако и сексуалним. Министарка за једнакост, Аса Регнер, каже: „Ниво агресије није се смањио у последњој деценији. Бројке опадају у њеном најекстремнијем облику – убиствима, али имамо око 13 смрти годишње у земљи која броји 10 милиона становника“. На пример, у Шпанији, која има популацију од 46,5 милиона становника, у 2016. било је 44 убистава жена.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://сопхиасодхи.вееблy.цом/уплоадс/4/8/0/2/48029039/5742376_ориг.пнг"/>

ФОТО: Sophia Sodhi

Истраживачи разматрају више тачки гледишта како би схватили шта се дешава. Прва хипотеза је та да у скандинавским земљама жене имају већу моћ што буди насилне пориве код шовиниста. Друга је та да се у наведеним земљама поменута врста насиља чешће пријављује, али и ако је то истина, то не би разбило парадокс. Аса Регнер верује да је једна од најделотворнијих алатки за борбу против насиља педагогија. „Представили смо стратегију која ставља акценат на превенцију, пре свега како би се радило са младим мушкарцима и разговарало са њима о алтернативама насиљу“, објашњава она. Увели су такође програме једнакости, који укључују близу 200 хиљада избеглица које су скоро стигле у Шведску.

На другом крају града, „Фондација Олбрајт“ налази се у луксузном стану са погледом на море. Директорка фондације Аманда Лундетег каже да је почела да примећује јаз међу половима још док је студирала економију и решила је да уради нешто поводом тога - нешто провокативно и полемично. Почела је да се бави састављањем црних листа на којима се појављују фирме које учествују на берзи, а у којима нема жена у менаџерском тиму, нити у управном одбору. Није згодно наћи се на оваквој листи у Шведској. Аманда тврди: „Очигледно је да фирме осећају притисак. Идемо по факултетима и говоримо студентима: 'Е, видите овако – не желите да радите за ове фирме'. То љути предузетнике који нас зову како би нас убедили да их скинемо са листе, јер су уложили много новца како би се промовисали као послодавци. Почели смо пре пет година са 100 компанија на црној листи, а сада смо на 77“. У Шведској, 20% менаџерских тимова и 32% управних одбора укључује жене. „Ако наставимо овим темпом, неће бити разлике међу половима на извршним позицијама до 2040“, закључује Аманда.

ИЗВОР: El Pais

Тамара је заљубљена у путовања и стране језике и обожава да ради на себи.

***

Прочитајте и:

Ustanimo protiv online seksizma!
Najčešće zablude o majčinstvu
Ivana Dimić: Život je inspiracija

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади, који желе да се опробају у превођењу текстова са шпанског, то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму, ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected], са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti