Како изгледају свадбени обичаји кроз време?

Приредила: Сара Милановић

ФОТО: Freshphotography

Као што већ многи од нас знају, у почетку су млади склапали брак кроз отмицу. У току ноћи, када сви спавају, младић би се прикрао до девојке која му се свиђа и отео је. Касније би он платио њеној породици одређену суму новца, и тада би њихов брак постао званичан.

Потом су људи почели да склапају бракове уговором, често ради интереса и новца, а не из љубави. Родитељи би склапали бракове између деце још док су она била сасвим мала, а уговори брака морали су се поштовати.

Овакви бракови су се склапали у патријархално доба, мада се у неким државама још увек
одржавају оваква правила.

Тада наступају бракови склопљени искључиво из љубави. И ако су неки обичаји из прво поменуте отмице остали, као што су: предавање младе, постојање кума и старог свата, одлазак на медени месец (који је у прошлости означавао дане када је човек крио своју младу од родитеља и познаника, како је ови не би нашли).

Обичај да венчани људи носе бурму је један од најстаријих и најраспрострањенијих у свету.
Бурма, у облику круга, представља симбол јединства и потпуности, што брак у ствари и јесте.

Бурму је касније заменила наруквица око руке или ноге, коју је девојка носила како би показала да припада само једном човеку из племена.
Први који су почели да носе бурму били су Египћани, а Хришћани су почели око 900. године.

Зашто се бурма носи искључиво на домалом прсту?

Стари Грци су веровали да кроз овај прст пролази вена која иде директно у срце. Али је рационалније објашњење да се бурма носи на овом прсту зато што се он најмање користи у свакодневним пословима, и самим тим је најпогоднији за ношење неког украса, попут бурме.

Различите културе са собом носе и разне обичаје везане за венчања. У неким местима се верује да када младић и девојка поделе тањир пиринча, они пристају на заједнички живот. Док се код неких народа младенци посипају житом, јер се верује да жито доноси плодност у породици, али и на пољу.

Код Јевреја постоји обичај гажења чаше, како би доказали да је љубав драгоцена и крхка. Младенци хиндуистичке вероисповести седам пута обилазе око свете ватре, док је у Кини могуће да се брак склопи између људи који више нису међу живима, што представља венчање духова. Тачније, један од будућих супружника је жив, и њему или њој се обрате родитељи умрлог младића или девојке. Овакво венчање на снази је од још пре две хиљаде година и веома се цени у Кини.

Једино што је заједничко свим културама и обичајима јесте да бела венчаница коју млада носи на дан венчања представља симбол невиности и чистоте.

Сара је директна, упорна и оргинална, вашу пажњу и интересовање задобија сасвим спонтатно на ненаметљив начин.

ИЗВОР: Pet plus