.jpg)
FOTO: Mammasausrus
Prevela: Radmila Aleksić
Bebe koje padaju sa drveća? Odsecanje glava u centru Londona? Životinje žive skuvane? Od kada su ove teme prikladne za malu decu? Zapravo, prikladne su od 14. veka. To je doba iz kojeg datiraju najranije pesmice, iako je „zlatno doba“ tek kasnije nastupilo, u 18. veku, kada se kanon klasika koje i danas pevušimo pojavio i počeo da cveta. Prva štampana kolekcija pesmica za decu se pojavila 1744. godine pod nazivom Tommy Thumb's Song Book (Zbirka pesama Tome Palčića). Zatim je jedan vek kasnije Edvard Rimbalt objavio prvu zbirku pesama sa ispisanim notama, iako se molska verzija pesmice Tri slepa miša može pronaći u kompilaciji Deuteromelija Tomasa Rejvenskrofta iz 1609. godine.
Koreni verovatno sežu još dublje. Ne postoji nijedna kultura koja nije izmišljala rime za decu. Dokazano je da prepoznatljivi pevljivi metar, tonalitet i ritam koji je karakteristika majčinskog glasa, imaju ulogu u evoluciji deteta i upravo to se i javlja u svakoj dečjoj pesmici. Prema rečima Sju Palmer i Rosa Bejlija, stručnjaka za razvoj dece, pesmice praćene muzikom značajno doprinose psihičkom razvoju dece i snalaženju u prostoru. Set Lerer, dekan na Univerzitetu u Kaliforniji, San Dijego, naglasio je da pesmice za decu podstiču emotivne veze i neguju jezik. „To je način da shvatimo svet“, rekao je prošle godine u intervjuu za veb sajt NBC Today show. „Kada ih pevamo, učestvujemo u nečemu što povezuje dete i roditelja“.
Stoga kada roditelji izlažu decu starim pričama oni ih upućuju na tradiciju staru vekovima koja, na prvi pogled, nije štetna već je možda i korisna. Međutim, šta ćemo sa onim uvrnutim rimama i mračnim pričama na osnovu kojih su nastale pesmice? Da bismo shvatili značenje koje se krije iza rima, znači ući u svet u kojem ne žive simpatične princeze i slatke životinjice, već u svet pun haotične politike, religije i nasilja, seksa, bolesti, ubistava, špijuna, izdajnika i natprirodnog. Nasumice ćemo uzeti za primer deset pesmica koje ovo oslikavaju.
Noćne more
Baa Baa Black Sheep (Be, be, crna ovco) govori o srednjovekovnom porezu na vunu koji je u 13. veku nametnuo kralj Edvard I. Zahvaljujući novom zakonu, trećina zarade od prodaje vune išla je kralju, trećina crkvi, a poslednja trećina farmeru (u originalnoj verziji, ništa ne ostaje malom pastiru koji živi na kraju ulice). Smatra se da crna ovca, zbog runa koje ne može da se oboji, donosi nesreću i da ne predstavlja unosan posao za farmera.
Ring a Ring o Roses, ili Ring Around the Rosie (Napravi buket cveća) je možda o velikoj kugi koja je pogodila London 1655: reč „rosie“ u pesmici se odnosi na smrdljiv osip koji se pojavljivao na koži obolelih od bubonske kuge, a čiji smrad je prikrivan buketom cveća – posie. Kuga je pokosila 15% stanovništva pa otuda i deo „atishoo, atishoo, we all fall down”, tj. svi umresmo.
Rock-a-bye Baby (Ljuškanje kolevke) se odnosi na događaje koji su prethodili Slavnoj revoluciji. Pretpostavlja se da je beba iz naslova pesme sin kralja Džejmsa II, ali se veruje da je ta beba, zapravo, dete nekog drugog čoveka koje doneto u sobu za porođaj kako bi se osigurala loza i nalednik rimokatoličkog porekla. U pesmici se provlači deo koji kaže da duva vetar, gde je „vetar“, zapravo, protestantska sila koja dolazi iz Holandije, a ukleta „kolevka“ kraljevska kuća Stjuarta. Najranija zabeležena verzija sadrži i zlokobnu fusnotu: „Ovo može biti upozorenje za ponosne i ambiciozne koji se penju toliko visoko da će u jednom trenutku morati da padnu“.
FOTO: The Graphics Fairy
Mary, Mary Quite Contrary (Meri, Meri) možda govori o Krvavoj Meri, ćerki kralja Henrija VIII i bavi se mučenjem i ubistvima protestanata. Kraljica Meri je bila odana katolkinja i njena „bašta“ je u pesmici aluzija na groblje na kojem su sahranjeni protestantski mučenici. „Srebrna zvona“ su sprave za mučenje, a „školjke“ su sprave za mučenje koje su kačene na muške genitalije.
Goosey Goosey Gander (Gušče, gušče, gusan) je pesmica o religijskom proterivanju, ali gledano sa druge strane: odnosi se na vreme kada su katolički sveštenici molitve na latinskom izgovarali u tajnosti, pa čak i u tajnosti u sopstvenim domovima.
Ladybird, Ladybird (Let, let, bubamaro) takođe govori o katolicima u protestantskoj Engleskoj i sveštenicima koji su spaljivani na lomači zbog svojih verovanja.
Lucy Locket (Srećni medaljon) je o slavnoj svađi dve prostitutke u 18. veku.
Here We Go Round the Mulberry Bush (Oko duda) prema rečima istoričara R.S.Dankana, nastala je u zatvoru Vejkfild u Engleskoj, gde su zatvorenice morale da rade vežbe oko duda u dvorištu zatvora.
Oranges and Lemons (Narandže i limuni) prate osuđenika na putu do gubilišta, pored Londonske crkve, crkve Sv, Klemensa, Sv. Martina, Stare Bejli, Stepnija i Šordiča. Evo „dželat, dolazi da ti odseče glavu“!
Pop Goes The Weasel (Poup postaje lukav) je očigledno pesmica bez smisla, ali ako je pažljivo proučimo otkrćemo da je o siromaštvu, zelenašima, minimalnim platama i kafani Kod orla na Londonskom gradskom putu.
FOTO: Etsy
Ove pesmice nisu bezbedne za decu?
U današnja vremena, ideja da ove osetljive teme predstavljamo maloj deci se čine bizarnim. One su dovodile viktorijance do ludila, toliko da su osnovali Britansko društvo za reformisanje dečjih pesmica i namučili se da prečiste kanon. Maks Minkler 1941. godine je optužio 100 najčešćih pesmica, uključujući Debeljka i Tri slepa miša, da su pune neprijatnih detalja. Duga lista grehova, on zapisuje, uključuje siromaštvo, prezir, molitve, ismevanje slepih... Takođe, uključuje 21 smrtni slučaj (gušenje, odrubljivanje glave, vešanje, proždiranje), 12 slučajeva mučenja životinja, jedan slučaj kanibalizma, otmice, i „želje da osoba sama sebi odseče ud“.
„Mnogo literature za decu je veoma mračnog porekla“, objašnjava Lerer za Today.com. „Dečje pesmice su deo duge tradicije parodije i popularne politike opiranja visokoj kulturi i kraljevskoj porodici“. Zaista, u vremenu kada je karikiranje kraljevske porodice i političara bilo kažnjivo smrću, dečje pesmice su se pokazale kao moćan način za slanje tajnih poruka u vidu zabave za decu. U većinom nepismenom društvu, ove zarazne pesmice su pomagale ljudima da zapamte priče i da ih prenesu na sledeću generaciju. Šta god da ove pesme predstavljaju, najbitnije je da predstavljaju pobedu usmene reči nad zaboravom. Deca koja veselo pevuše ove pesmice su ravnodušna na poruke koje one nose.
„Nevine melodije odvlače pažnju od rime, na primer, od udavljene mačke u pesmici Zvoni zvono, ili od odvratnog kraja žabe i miša u pesmici Žaba će otići jecajući“, kazuje Džeremi Barlou, stručnjak za ranu englesku popularnu muziku. „Neke od kraćih pesmica, naročito onih bez smisla ili one koje se ponavljaju, privlače pažnju dece čak i bez prateće muzike. Sviđa im se kako reči zvuče, ali ih privlače i melodije. Onda u jednom trenutku reči i melodija postaju nerazdvojne“.
IZVOR: BBC
Radmila, zaljubljenik u književnost i umetnost i večiti borac protiv vetrenjača.
***
Pročitajte i:
Pesnikinja i novinarka Ana Kotur
Šta znate o Krvavoj Meri
Godišnja doba menjaju percepciju boja?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
