Тешкоће око налажења посла, тражења смештаја у студентском дому, пријаве на биро рада, уз „шљаке” које вређају интелигенцију и достојанство, само су крхотине одавно разбијене слике о „доброј перспективи младих у Србији”. Проблеми са којима се „они који су наша будућност” суочавају на сваком ћошку, однедавно могу да се погледају и на порталу „иСербиа”. Истоимена невладина организација покренула је пројекат „Водич за преживљавање”, којим омогућује младима да напишу своја или искуства познаника и рођака, и проследе их овој презентацији.
Писана под псеудонимом или „правим” именом, ова „искуства на граници смеха и плача” како стоји на сајту, представљају пословну стварност младих у Србији.
У НВО „иСербиа”, коју чине студенти и млади стручњаци из разних области из земље и иностранства, кажу да је циљ пројекта упознавање њихових вршњака са ајразличитијим ситуацијама са којима се могу срести. Биће им, додају, драго и да објаве позитивне примере – уколико их има.
За најбоље колумне предвиђене су и награде. Више детаља о условима учешћа у „Водичу за преживљавање” доступно је на „иСербиа” порталу. „Политика” преноси делове досад објављених текстова, који такође могу да се у целости виде на сајту.
АНТРФИЛЕ
Из „Водича за преживљавање”
1.
„Ако сте просечан грађанин ове државе, сазнање да за исте паре од јуче данас добијате сто грама саламе мање, биће потресно. Посебно због тога што је баш тих сто грама требало да засити ваше треће дете. (...) После напорног радног дана који вам омогућава да једва прехраните породицу, долазите кући и палите телевизор. На њему увек иста лица већ 20 година. (...) Препричавају фразе које кују за време обилног ручка у скупштинском ресторану, који кошта колико и сто грама ваше породичне саламе”.
(Нажа Ићлалов) Прочитајте цео текст: OVDE
2.
„Успеш. Завршиш факултет. Прођу сва она – завидна или не – честитања: тетке, стрине, бабе, деде, и ти си њихов понос и бла и бла. Онда крећу питања: ,А шта ћеш сада?’, ,Тражиш ли неки посао?’, ,Има ли негде посла?’, са обавезним одговором пре него што заустиш: ,Нема Бога ми, тешко данас, криза стисла, знам ја тако једног…’. Престанеш да слушаш. Сви неки тамо рођаци који су обећавали многобројне послове, само тебе чекају да завршиш факултет, се изгубе. Сви они другари који имају некога и нешто одједном су променили број или више нису у могућности да ти помогну”.
(Анђела Стевовић) Прочитајте цео текст: OVDE
3.
„Ја, вазда вуковац, члан Менсе, примљена на факултет без пријемног, буџетлија и ове године, са просеком 8,4 – тридесета испод црте (за смештај у студентском дому, прим. Д. Б.) и то са ,повољнијим системом бодовања’ који важи од ове године.
Ствар не би била тако страшна да ми оба родитеља раде или бар да примају нешто што се не зове од милоште цркавица па да могу да издвоје 150 евра месечно и ко Бог. Па добро, дакле, шта ја сад могу да урадим?
(...)
Урадила сам што и сваки просечан Србин – потражила везу. Но, директор смештаја ми је лично показао три стране имена која имају везу. ,И ког ја сад одавде да изаберем?’, каже.
(Малина Фишер) Прочитајте цео текст: OVDE
4.
Понудили су ми посао помоћног конобара у хотелу који сам, иако крајње анксиозно и револтирано, прихватио. (...) Бакшиша није било никада, у собама су одседали пословни људи који само потпишу рачун који плаћа фирма. (...) Док сам био посвећен једној крајње узвишеној делатности, полирању виљушки претходно поливених сирћетом како би се цаклиле, нешто је почело да вибрира у мом џепу испод кецеље. Позив са непознатог броја, бинго! Тета са једне телевизије на којој сам у међувремену био на пробном снимању каже да сам им се допао и да од сутра крећем на пробни рад. Срећа па се та телевизија налази преко пута хотела у којем сам радио, те сам логистички могао да постигнем да радим 16 сати дневно.
(...) Када сам мало боље ослушнуо ситуацију у редакцији, сазнао сам да су плате мање него моја месечна зарада у хотелу и да касне!
(Невидљиви) Прочитајте цео текст: OVDE
Извор: www.politika.rs
