Нама је досадило да читамо баналне и бизарне текстове посвећене женама по нашим медијским порталима, јер смо више него свесни да њихови животи у овој држави нису нимало банални, нити је њихова интелектуална перцепција сведена на популистички минимум и бурлеску.
Autor: Ivana Peško
ФОТО: YouTube
Никада се нисам много интересовала за феминизам и женске студије, искрено, верујући да ту нема више шта да се каже, обично водећи се предрасудама како се оваквим активизмом у Србији бави искључиво некаква полуинтелектуална елита, па прегршт разуларених активиста, углавном заглављених на другој години основних студија, који се активирају око свих могућих друштвених и парадруштвених питања, људи на које наилазите по свим јавним скуповима и изложбама алтернативне уметности, односно тренс и трипелектро журкама (упозорење: нису нужно сви хипстери; има и њихових пријатеља) и коначно усамљене, средњовечне жене, вероватно још увек девице, иако на сав глас пропагирају права сексуалних слобода. Наравно све сам то мислила док нисам почела да истражујем феминизам, размишљам о њему, читам разне ауторе по светским медијима који се дуго, у публицистици, баве овим темама, пратећи паралелно текстове и коментаре читалаца домаћих медијских портала на проблеме уско повезане са правима жена и мушкараца. Не ради се толико о синдрому националног затупљивања, колико о масовној неинформисаности и неупућености нашег становништва у само, основно, најпримарније значење одређених термина (што му, ипак, дође на исто).
Зато ћемо кренути од самог почетка. Феминизмом се могу бавити и жена и мушкарац. Феминизмом се могу бавити ружни и лепи, дебели и мршави, бркати и обријани, перверзни и пуританци, ожењени и разведени, мајке и немајке, фрустрирани и задовољни, заузети и докони. Феминизмом се могу бавити и хетеросексуалци и хомосексуалци и сви они између тога.
Енглеска Википедија нам доноси прилично добру дефиницију феминизма по којој феминизам представља скуп покрета и идеологија које имају за циљ дефинисање, успостављање и одбрану једнаких политичких, економских и социјалних права за жене. Ово укључује трагање за начинима који ће донети једнаке могућности за жене у областима образовања и запошљавања. Феминиста је адвокат или присталица права за једнакост жена.
Овде ништа не звучи лоше, сложићемо се. Кладим се да већину нас не муче наведене реченице. Уколико подржавамо идеју да жене треба да имају једнака права као и мушкарци, онда смо феминисти. Тачка. Не сврстава нас дефиниција у једну одређену групу, већ самим својим ставом и понашањем постајемо део ње, макар и пасивно. Ако обратимо пажњу на феминистичке сајтове, схватићемо да се углавном на њима презентује мешовит тематски садржај од такозваних женских питања (права на абортус, контрацептивни савети, полна равноправност, силовање/сексуално злостављање) до бројних других, повезаних друштвених појава (расизам и сл). Наравно, нека од ових питања не морају уопште да нас интересују и то је сасвим у реду. Али исто тако морамо да разумемо да постоје људи који заиста брину и којима је веома стало до тога.
Пошто сам убеђена да је анимозитет према овом термину уврежен у нашој свести, покушаћу да га, на основу чланака прочитаних на Слате магазину, површно изложим и доведем у разматрање.
Људе који мрзе феминизам можемо, условно, поделити у три групе:
• Они који га заиста мрзе
• Они који мисле да га мрзе, али га заправо не мрзе
• Они који кажу да га мрзе, а само га сматрају некако проблематичним
Иако је феминизам искључиво ствар равноправности, људи често мисле да је нешто много више од тога. Анимозитет је углавном заснован на уверењу да се феминисти залажу да жене добију већа права од мушкараца (што је нетачно; тачно је да феминисти много више захтевају на женским правима, него на мушким, што је и условљено угроженијом позицијом жене у савременим друштвима), да феминисти верују како су жене и мушкарци потпуно једнаки по сваком питању (такође нетачно; нпр, већина феминиста сматра да је просечни мушкарац физички снажнији од просечне жене, што је и генетска чињеница), да феминисти пропагирају идеју по којој су мушкарци лоши, зли и да им је у природи да повређују жене (ово не само да је нетачно, него је толико глупо да ту глупост даље нећу илустровати).
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/р8ев6цqфл/3_ВОМЕН_ХУГГИНГ.јпг" />
Тачно, постоје радикални феминисти који можда и верују у горе оспорена тврђења. Лично никада нисам упознала неке од њих, али сам сигурна да постоје. Али то није разлог да мрзимо феминизам генерално. Веома је погрешно процењивати читаве покрете на основу неколико екстремних случајева са којима долазимо у контакт најчешће преко разних гласина, што моментално доводи у питање веродостојност самог податка.
Уколико заиста мрзимо феминизам, онда мрзимо идеју о једнакости права оба пола. Такве групе обично подразумевају поједнице који су свакојаки екстремисти (пажња: нико им не брани да постоје, иако би можда и требало – ауторски став и ничији други) који су на добитку док третирају жену као инферирорније биће (ово укључује једнако и мушкарце и жене; на пример, може се односити на жене које желе да буду финансијски зависне од својих мужева, или мушкарце који осећају доминацију услед оваквог односа), оне који се, не упуштајући у дебате, противе абортусу, контрацепцији, ступању у сексуалне односе пре брака, легализовању проституције, итд (можемо истовремено заступати феминизам, али се не морамо догматски сложити са свим захтевима за које се феминисти махом залажу; конкретно, ја имам веома сложен став када је у питању абортус, али то не значи да нападам, не разумем или мрзим људе чији се став разликује од мог).
Ствари које људи узимају за проблематичне у феминизму су:
•сматрају да феминизам додатно дели мушкарца и жену
мој одговор: донекле тачно; залагање за једну групу више, него за другу, вероватно доводи до одређених раздора, али уколико се постигне напредак на остваривању постављених задатака, феминизам исто тако може још више да зближи мушкарца и жену
• феминисти инсистирају на женском статусу жртве
мој одговор: апсолутно тачно; међутим, ово је рачун који мора да се плати, јер константни дијалози са практичним резултатима о силовању, искоришћавању и малтретирању жена, сексуалним увредама, контрацептивним и осталим правима, једино могу довести до њиховог коначног заустављања, односно остваривања.
• феминисти су често контрадикторни једни другима
мој одговор: не постоји никакав кодекс, нити свети списи по којима феминисти наступају и излажу своје идеје; сасвим је у реду противити се једним, односно заступати друге ставове, јер се једино кроз полемику може стићи до најбољих могућих решења за све
• феминисти не обраћају довољно пажње на мушка права
мој одговор: да, ово је делимично тачно; феминисти би могли, на пример, да се мало више позабаве питањима попут силовања по мушким затворима; инсистирање на женским правима је условљено чињеницом да су у многим друштвима света женска права ипак више угрожена и запостављена од мушких
• постоје много важнији проблеми у свету као што су глад и ратови
мој одговор: емпатија није коначна и ограничена ствар
• у развијеним земљама женска права су испуњена; феминисти треба мало да ‘о’ладе’
мој одговор: у многим земљама света ситуација није таква, те стога треба учити од оних који су напреднији и разматрати њихове савете; зашто, рецимо, Microsoft није престао да усавршава Windows, када је ова седмица стварно, стварно ок?!
• имају Срби много паметнијег посла од овога
мој одговор: дакако да имају, увек постоје паметнија посла; међутим, када сте последњи пут загрлили своје мајке након што су се вратиле преуморне са радног места и захвалили им што вам омогућавају колико, толико ’леба; када сте их последњи пут питали да ли им је на том истом месту увек добро и да ли би волеле да им тамо буде макар мало боље, него што јесте?! Да ли вам је жао ваших мајки због тога што су незапослене, па по цео дан гледају турске сапуњаре? Зато што их ваш отац бије? Или вам је жао вашег оца зато што га ваша мајка израбљује, па пије сваке ноћи као суманут? Јесте ли се икада питали да ли на неки начин, макар и само властитим образовањем, можете да им помогнете? Па да им захвалите што сте, ако ништа друго, живи и ходате овим светом.
Да, постоје валидни разлози који указују да феминизам производи бројне проблеме. Јер производи. Наравно да производи. Сваки покрет долази са својим позитивним и негативним странама, према којима ваља проблематизовати и статус, односно потребу феминистичког деловања у нашем друштву. Један број веома младих и неплаћених новинара са иСербиа, укључујући и мене, решио је да се у будућем периоду позабави овом темом. Из чисте хуманости (ако лажем, дабога ме на сред трга запалили, баш ви, моји читаоци). Нико од нас није стручњак, нити је јавно изнео свој политички став (остаје само да нам верујете, ако желите и можете). Размишљања свакаког од нас моћи ћете да осетите у надолазећим чланцима, сродним и међусобно супротстављеним, базирана ипак на својеврсном истраживачком ангажману. Надамо се да ће они позивати ваше коментаре, утицати на развијање приче, да ће се неки од читалаца јавити редакцији и одлучити да нам помогну у акцији. Нама је досадило да читамо баналне и бизарне текстове посвећене женама по нашим медијским порталима, јер смо више него свесни да њихови животи у овој држави нису нимало банални, нити је њихова интелектуална перцепција сведена на популистички минимум и бурлеску.
До даљег читања, без икакве усиљене нежности.
***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti
_thumb2.jpg)
