Autor: Ivana Peško
FOTO: YouTube
Nikada se nisam mnogo interesovala za feminizam i ženske studije, iskreno, verujući da tu nema više šta da se kaže, obično vodeći se predrasudama kako se ovakvim aktivizmom u Srbiji bavi isključivo nekakva poluintelektualna elita, pa pregršt razularenih aktivista, uglavnom zaglavljenih na drugoj godini osnovnih studija, koji se aktiviraju oko svih mogućih društvenih i paradruštvenih pitanja, ljudi na koje nailazite po svim javnim skupovima i izložbama alternativne umetnosti, odnosno trens i tripelektro žurkama (upozorenje: nisu nužno svi hipsteri; ima i njihovih prijatelja) i konačno usamljene, srednjovečne žene, verovatno još uvek device, iako na sav glas propagiraju prava seksualnih sloboda. Naravno sve sam to mislila dok nisam počela da istražujem feminizam, razmišljam o njemu, čitam razne autore po svetskim medijima koji se dugo, u publicistici, bave ovim temama, prateći paralelno tekstove i komentare čitalaca domaćih medijskih portala na probleme usko povezane sa pravima žena i muškaraca. Ne radi se toliko o sindromu nacionalnog zatupljivanja, koliko o masovnoj neinformisanosti i neupućenosti našeg stanovništva u samo, osnovno, najprimarnije značenje određenih termina (što mu, ipak, dođe na isto).
Zato ćemo krenuti od samog početka. Feminizmom se mogu baviti i žena i muškarac. Feminizmom se mogu baviti ružni i lepi, debeli i mršavi, brkati i obrijani, perverzni i puritanci, oženjeni i razvedeni, majke i nemajke, frustrirani i zadovoljni, zauzeti i dokoni. Feminizmom se mogu baviti i heteroseksualci i homoseksualci i svi oni između toga.
Engleska Vikipedija nam donosi prilično dobru definiciju feminizma po kojoj feminizam predstavlja skup pokreta i ideologija koje imaju za cilj definisanje, uspostavljanje i odbranu jednakih političkih, ekonomskih i socijalnih prava za žene. Ovo uključuje traganje za načinima koji će doneti jednake mogućnosti za žene u oblastima obrazovanja i zapošljavanja. Feminista je advokat ili pristalica prava za jednakost žena.
Ovde ništa ne zvuči loše, složićemo se. Kladim se da većinu nas ne muče navedene rečenice. Ukoliko podržavamo ideju da žene treba da imaju jednaka prava kao i muškarci, onda smo feministi. Tačka. Ne svrstava nas definicija u jednu određenu grupu, već samim svojim stavom i ponašanjem postajemo deo nje, makar i pasivno. Ako obratimo pažnju na feminističke sajtove, shvatićemo da se uglavnom na njima prezentuje mešovit tematski sadržaj od takozvanih ženskih pitanja (prava na abortus, kontraceptivni saveti, polna ravnopravnost, silovanje/seksualno zlostavljanje) do brojnih drugih, povezanih društvenih pojava (rasizam i sl). Naravno, neka od ovih pitanja ne moraju uopšte da nas interesuju i to je sasvim u redu. Ali isto tako moramo da razumemo da postoje ljudi koji zaista brinu i kojima je veoma stalo do toga.
Pošto sam ubeđena da je animozitet prema ovom terminu uvrežen u našoj svesti, pokušaću da ga, na osnovu članaka pročitanih na Slate magazinu, površno izložim i dovedem u razmatranje.
Ljude koji mrze feminizam možemo, uslovno, podeliti u tri grupe:
• Oni koji ga zaista mrze
• Oni koji misle da ga mrze, ali ga zapravo ne mrze
• Oni koji kažu da ga mrze, a samo ga smatraju nekako problematičnim
Iako je feminizam isključivo stvar ravnopravnosti, ljudi često misle da je nešto mnogo više od toga. Animozitet je uglavnom zasnovan na uverenju da se feministi zalažu da žene dobiju veća prava od muškaraca (što je netačno; tačno je da feministi mnogo više zahtevaju na ženskim pravima, nego na muškim, što je i uslovljeno ugroženijom pozicijom žene u savremenim društvima), da feministi veruju kako su žene i muškarci potpuno jednaki po svakom pitanju (takođe netačno; npr, većina feminista smatra da je prosečni muškarac fizički snažniji od prosečne žene, što je i genetska činjenica), da feministi propagiraju ideju po kojoj su muškarci loši, zli i da im je u prirodi da povređuju žene (ovo ne samo da je netačno, nego je toliko glupo da tu glupost dalje neću ilustrovati).
Tačno, postoje radikalni feministi koji možda i veruju u gore osporena tvrđenja. Lično nikada nisam upoznala neke od njih, ali sam sigurna da postoje. Ali to nije razlog da mrzimo feminizam generalno. Veoma je pogrešno procenjivati čitave pokrete na osnovu nekoliko ekstremnih slučajeva sa kojima dolazimo u kontakt najčešće preko raznih glasina, što momentalno dovodi u pitanje verodostojnost samog podatka.
Ukoliko zaista mrzimo feminizam, onda mrzimo ideju o jednakosti prava oba pola. Takve grupe obično podrazumevaju pojednice koji su svakojaki ekstremisti (pažnja: niko im ne brani da postoje, iako bi možda i trebalo – autorski stav i ničiji drugi) koji su na dobitku dok tretiraju ženu kao inferirornije biće (ovo uključuje jednako i muškarce i žene; na primer, može se odnositi na žene koje žele da budu finansijski zavisne od svojih muževa, ili muškarce koji osećaju dominaciju usled ovakvog odnosa), one koji se, ne upuštajući u debate, protive abortusu, kontracepciji, stupanju u seksualne odnose pre braka, legalizovanju prostitucije, itd (možemo istovremeno zastupati feminizam, ali se ne moramo dogmatski složiti sa svim zahtevima za koje se feministi mahom zalažu; konkretno, ja imam veoma složen stav kada je u pitanju abortus, ali to ne znači da napadam, ne razumem ili mrzim ljude čiji se stav razlikuje od mog).
Stvari koje ljudi uzimaju za problematične u feminizmu su:
•smatraju da feminizam dodatno deli muškarca i ženu
moj odgovor: donekle tačno; zalaganje za jednu grupu više, nego za drugu, verovatno dovodi do određenih razdora, ali ukoliko se postigne napredak na ostvarivanju postavljenih zadataka, feminizam isto tako može još više da zbliži muškarca i ženu
• feministi insistiraju na ženskom statusu žrtve
moj odgovor: apsolutno tačno; međutim, ovo je račun koji mora da se plati, jer konstantni dijalozi sa praktičnim rezultatima o silovanju, iskorišćavanju i maltretiranju žena, seksualnim uvredama, kontraceptivnim i ostalim pravima, jedino mogu dovesti do njihovog konačnog zaustavljanja, odnosno ostvarivanja.
• feministi su često kontradiktorni jedni drugima
moj odgovor: ne postoji nikakav kodeks, niti sveti spisi po kojima feministi nastupaju i izlažu svoje ideje; sasvim je u redu protiviti se jednim, odnosno zastupati druge stavove, jer se jedino kroz polemiku može stići do najboljih mogućih rešenja za sve
• feministi ne obraćaju dovoljno pažnje na muška prava
moj odgovor: da, ovo je delimično tačno; feministi bi mogli, na primer, da se malo više pozabave pitanjima poput silovanja po muškim zatvorima; insistiranje na ženskim pravima je uslovljeno činjenicom da su u mnogim društvima sveta ženska prava ipak više ugrožena i zapostavljena od muških
• postoje mnogo važniji problemi u svetu kao što su glad i ratovi
moj odgovor: empatija nije konačna i ograničena stvar
• u razvijenim zemljama ženska prava su ispunjena; feministi treba malo da ‘o’lade’
moj odgovor: u mnogim zemljama sveta situacija nije takva, te stoga treba učiti od onih koji su napredniji i razmatrati njihove savete; zašto, recimo, Microsoft nije prestao da usavršava Windows, kada je ova sedmica stvarno, stvarno ok?!
• imaju Srbi mnogo pametnijeg posla od ovoga
moj odgovor: dakako da imaju, uvek postoje pametnija posla; međutim, kada ste poslednji put zagrlili svoje majke nakon što su se vratile preumorne sa radnog mesta i zahvalili im što vam omogućavaju koliko, toliko ’leba; kada ste ih poslednji put pitali da li im je na tom istom mestu uvek dobro i da li bi volele da im tamo bude makar malo bolje, nego što jeste?! Da li vam je žao vaših majki zbog toga što su nezaposlene, pa po ceo dan gledaju turske sapunjare? Zato što ih vaš otac bije? Ili vam je žao vašeg oca zato što ga vaša majka izrabljuje, pa pije svake noći kao sumanut? Jeste li se ikada pitali da li na neki način, makar i samo vlastitim obrazovanjem, možete da im pomognete? Pa da im zahvalite što ste, ako ništa drugo, živi i hodate ovim svetom.
Da, postoje validni razlozi koji ukazuju da feminizam proizvodi brojne probleme. Jer proizvodi. Naravno da proizvodi. Svaki pokret dolazi sa svojim pozitivnim i negativnim stranama, prema kojima valja problematizovati i status, odnosno potrebu feminističkog delovanja u našem društvu. Jedan broj veoma mladih i neplaćenih novinara sa iSerbia, uključujući i mene, rešio je da se u budućem periodu pozabavi ovom temom. Iz čiste humanosti (ako lažem, daboga me na sred trga zapalili, baš vi, moji čitaoci). Niko od nas nije stručnjak, niti je javno izneo svoj politički stav (ostaje samo da nam verujete, ako želite i možete). Razmišljanja svakakog od nas moći ćete da osetite u nadolazećim člancima, srodnim i međusobno suprotstavljenim, bazirana ipak na svojevrsnom istraživačkom angažmanu. Nadamo se da će oni pozivati vaše komentare, uticati na razvijanje priče, da će se neki od čitalaca javiti redakciji i odlučiti da nam pomognu u akciji. Nama je dosadilo da čitamo banalne i bizarne tekstove posvećene ženama po našim medijskim portalima, jer smo više nego svesni da njihovi životi u ovoj državi nisu nimalo banalni, niti je njihova intelektualna percepcija svedena na populistički minimum i burlesku.
Do daljeg čitanja, bez ikakve usiljene nežnosti.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Imate više od 15 godina? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
_thumb2.jpg)
