FOTO: featurepics
Hmmm, ne čekaju, traže ili već negde rade ali nemaju posao.
Sve zavisi kako shvatite, jer kako je već svima poznato, u Srbijji nema pravila i ništa nije definisano.
Postalo je opšte prihvaćeno da nakon završetka studija može samo da te pogodi neka luda sreća, pa te prihvate da volontiraš. Na samom početku bude ti drago što ti kao sad nešto radiš i osećaš se korisno, upoznaješ ljude, stičeš kontakte, ali naglašavam samo na početku. Šta onda kada ti dosadi da i dalje u suštini vodiš studentski život iako si odavno diplomirao?
Naravno, radiš prvo nekoliko meseci, trudiš se da naučiš što bolje, a kako vreme prolazi navikakaš se na sve okolnosti. Počneš da se pitaš onda kada ti se radno vreme povećava, strpljenje gubi , kilogrami rastu, a džeparac roditelja smanjuje, šef više i ne obraća pažnju na tebe, a radiš posao onoga koji prima platu. Lagano shvatiš da je to da ti radiš za džabe postalo normalno ne samo drugima, nego i tebi samom.
Kada ti dodje do mozga da više nema smisla da sediš negde ili još gore od toga, trčiš i mučiš sebe a da ti niko ne da ni neki kupon koji dobiju svi koji su tu odavno zauzeli mesto, još onda kada je srednja škola bila kao danas fakultet. Kada shvatiš da ti govore da treba još da učiš, oni koji su tu zahvaljujući dubokom džepu svog oca. E tada odeš do tog nekog šefa koji će da te pogleda, nahvali tvoj talenat i rad ali će samo odmahnuti glavom jer “ Žao nam je, još uvek nemamo mesto.”
Ništa...
Kreneš dalje, u potazi za nečim novim, ali tamo te gotovo isto dočekaju. I šta zapravo danas znači biti volonter, šta u Srbiji znači kada volontiraš? I kada obavljaš stručnu praksu ti ustvari volontiraš, i kada si pripravnik, ti volontiraš, i kada učestvuješ u pripremi nekog projekta, ti volontiraš, a onda na kraju i kada si na obuci za posao i tada volontiraš. Ali nećemo se potpuno razočarati , ima onih koji budu dovoljno velikodušni, pa će ti dati da imaš bar za toliko da svaki dan da kupiš da pojedeš nešto dok eto radiš.
Nego, veće pitanje od ovoga u naslovu je: Kako se izboriti? Naravno, kad-tad će biti posla, početak je uvek težak ako se sam boriš da stekneš nešto. I znate kako, jednostavno je najbolji mogući način da to prihvatite kao pravilo i da gurate dalje. Razmišljala sam dugo, postavljala pitanja, a onda shvatila da je bolje da radiš nešto nego da ne radiš ništa. Znači, uvek ima gore od goreg. Da je možda bolje da se i dalje stežeš sa novcem a usavršavaš sebe, nego da po celi dan smrdiš na ćumur jer za neku dnevnicu vrtiš negde roštilj.
Skoro mi se dogodilo dok sam sedela na svom novom radnom mestu, u nadi da će jednoga dana to zaista i biti, da je sasvim slučajno do mene došla hemijska olovka, crvene boje, na kojoj je ispisano : Ja volim da volontiram. I eto, od tog dana sam ukapirala da je najbolje da prihvatim to na taj način. Izbora doduše nekog i nemam. Ali ću bar sutra moći da kažem da sam radila zbog sebe. Nisam radila da bih volontirala, niti sam volontirala da bih radila, nego sam jednostavno ulagala u sebe.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE