Волонтираш да би..?

ФОТО: featurepics

Хммм, не чекају, траже или већ негде раде али немају посао.
Све зависи како схватите, јер како је већ свима познато, у Србијји нема правила и ништа није дефинисано.

Постало је опште прихваћено да након завршетка студија може само да те погоди нека луда срећа, па те прихвате да волонтираш. На самом почетку буде ти драго што ти као сад нешто радиш и осећаш се корисно, упознајеш људе, стичеш контакте, али наглашавам само на почетку. Шта онда када ти досади да и даље у суштини водиш студентски живот иако си одавно дипломирао?

Наравно, радиш прво неколико месеци, трудиш се да научиш што боље, а како време пролази навикакаш се на све околности. Почнеш да се питаш онда када ти се радно време повећава, стрпљење губи , килограми расту, а џепарац родитеља смањује, шеф више и не обраћа пажњу на тебе, а радиш посао онога који прима плату. Лагано схватиш да је то да ти радиш за џабе постало нормално не само другима, него и теби самом.

Када ти додје до мозга да више нема смисла да седиш негде или још горе од тога, трчиш и мучиш себе а да ти нико не да ни неки купон који добију сви који су ту одавно заузели место, још онда када је средња школа била као данас факултет. Када схватиш да ти говоре да треба још да учиш, они који су ту захваљујући дубоком џепу свог оца. Е тада одеш до тог неког шефа који ће да те погледа, нахвали твој таленат и рад али ће само одмахнути главом јер “ Жао нам је, још увек немамо место.”

Ништа...
Кренеш даље, у потази за нечим новим, али тамо те готово исто дочекају. И шта заправо данас значи бити волонтер, шта у Србији значи када волонтираш? И када обављаш стручну праксу ти уствари волонтираш, и када си приправник, ти волонтираш, и када учествујеш у припреми неког пројекта, ти волонтираш, а онда на крају и када си на обуци за посао и тада волонтираш. Али нећемо се потпуно разочарати , има оних који буду довољно великодушни, па ће ти дати да имаш бар за толико да сваки дан да купиш да поједеш нешто док ето радиш.

Него, веће питање од овога у наслову је: Како се изборити? Наравно, кад-тад ће бити посла, почетак је увек тежак ако се сам бориш да стекнеш нешто. И знате како, једноставно је најбољи могући начин да то прихватите као правило и да гурате даље. Размишљала сам дуго, постављала питања, а онда схватила да је боље да радиш нешто него да не радиш ништа. Значи, увек има горе од горег. Да је можда боље да се и даље стежеш са новцем а усавршаваш себе, него да по цели дан смрдиш на ћумур јер за неку дневницу вртиш негде роштиљ.

Скоро ми се догодило док сам седела на свом новом радном месту, у нади да ће једнога дана то заиста и бити, да је сасвим случајно до мене дошла хемијска оловка, црвене боје, на којој је исписано : Ја волим да волонтирам. И ето, од тог дана сам укапирала да је најбоље да прихватим то на тај начин. Избора додуше неког и немам. Али ћу бар сутра моћи да кажем да сам радила због себе. Нисам радила да бих волонтирала, нити сам волонтирала да бих радила, него сам једноставно улагала у себе.

***

Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti