Autor: Aleksandar Cvetanović
FOTO: Dreliaz
Zima nam stiže, a sa njom i jedno veliko NE.
-Nemam nove cipele, ni danas nema grejanja posle devet, ne smem da se tuširam pre izlaska napolje. Ne, hvala!
One stepenice ispred ulaza u zgradu predstavljaju izazov i za one utrenirane za Olimpijadu, a kamoli za baba Maru koja je maločas izašla iz krcate dvadeset sedmice s pijačnim cegerom u jednoj i kišobranom u drugoj ruci.
Pored dugih rukava i debelih čarapa, za ovo doba je potrebno imati i odgovarajući mentalni sklop skladišten na vrhu police, te ako niste sebi nabavili jedan iz ovogodišnjeg kataloga, možda bi bio dobar trenutak da se ova stavka nađe na Vašem spisku za kupovinu pri sledećem odlasku u lokalni Maxi.
Svi smo svedoci raznolikosti lepote oblika putem kojih se manifestuje aktuelna tranzicija doba, vreme je kada sve zaćuti i povuče se u sebe tako da deluje da nismo sami, a u vazduhu se čuje ono očaravajuće zveketanje prvih pahulja.
Ako zanemarimo to što onaj svakodnevni prizor mrtvila boja izaziva jedno specifično stanje agonije koje odoleva antibioticima, opet ostaje pitanje-kako izaći na kraj sa tim da je zima na pragu gost kojeg se nećemo tako olako otarasiti?
Odgovor na to pitanje treba potražiti upravo tamo gde leži problem. Tačno, zvuči kao nekakav paradoks, ali to je nešto što većina nas nije u stanju da predvidi.
Ono zveckanje zaleđene rose rano ujutru, baš kada se naziru prvi pijačni prodavci i jutarnji autobusi koji za sobom vuku oblak pare koja se izdiže iznad kanalizacionih šahti, kada sve deluje potpuno začarano i pospano, poput nekakve idile sa početka bajki koje bi nam čitali pred spavanje, sve to je tu da bi nas podsetilo na nešto što shvatamo isuviše olako da bismo cenili i bili prisutni u središtu njegove prolazne prirode.
Zamislimo jedan trenutak.
Kao kada se u vazduhu oseća slan miris mraza koji slika snežni vitraž po prozoru pored kojeg pijemo svoj jutarnji čaj sa cimetom, ili kada jutra mirišu na prvu kafu i sveže ispeglanu košulju, potrebno je da i danas sebe podsetimo da nam predstoji dan kada ono promrzlo sunce ima neku posebnu draž.
Kao da zima i nije nešto sa čim treba izlaziti na kraj. Makar na trenutak.
Vreme je kao stvoreno za sve ono što smo u stanju da postignemo. Neponovljivo danas je tu i u potpunosti naše.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
