Време је као створено за...

Autor: Aleksandar Cvetanović

ФОТО: Dreliaz

Зима нам стиже, а са њом и једно велико НЕ.
-Немам нове ципеле, ни данас нема грејања после девет, не смем да се туширам пре изласка напоље. Не, хвала!
Оне степенице испред улаза у зграду представљају изазов и за оне утрениране за Олимпијаду, а камоли за баба Мару која је малочас изашла из крцате двадесет седмице с пијачним цегером у једној и кишобраном у другој руци.

Поред дугих рукава и дебелих чарапа, за ово доба је потребно имати и одговарајући ментални склоп складиштен на врху полице, те ако нисте себи набавили један из овогодишњег каталога, можда би био добар тренутак да се ова ставка нађе на Вашем списку за куповину при следећем одласку у локални Maxi.

Сви смо сведоци разноликости лепоте облика путем којих се манифестује актуелна транзиција доба, време је када све заћути и повуче се у себе тако да делује да нисмо сами, а у ваздуху се чује оно очаравајуће звекетање првих пахуља.
Ако занемаримо то што онај свакодневни призор мртвила боја изазива једно специфично стање агоније које одолева антибиотицима, опет остаје питање-како изаћи на крај са тим да је зима на прагу гост којег се нећемо тако олако отарасити?

Одговор на то питање треба потражити управо тамо где лежи проблем. Тачно, звучи као некакав парадокс, али то је нешто што већина нас није у стању да предвиди.

Оно звецкање залеђене росе рано ујутру, баш када се назиру први пијачни продавци и јутарњи аутобуси који за собом вуку облак паре која се издиже изнад канализационих шахти, када све делује потпуно зачарано и поспано, попут некакве идиле са почетка бајки које би нам читали пред спавање, све то је ту да би нас подсетило на нешто што схватамо исувише олако да бисмо ценили и били присутни у средишту његове пролазне природе.

Замислимо један тренутак.
Као када се у ваздуху осећа слан мирис мраза који слика снежни витраж по прозору поред којег пијемо свој јутарњи чај са циметом, или када јутра миришу на прву кафу и свеже испеглану кошуљу, потребно је да и данас себе подсетимо да нам предстоји дан када оно промрзло сунце има неку посебну драж.

Као да зима и није нешто са чим треба излазити на крај. Макар на тренутак.
Време је као створено за све оно што смо у стању да постигнемо. Непоновљиво данас је ту и у потпуности наше.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti