Вукашин Куч: Учењем до успеха

Autor: Aleksa Jovanović

Као запослени на Економском факултету у Београду, Вукашин Куч ужива статус једног од најпопуларнијих и најомиљенијих асистената на Универзитету. Након што је дипломирао на смеру Менаџмент и уписао мастер студије на смеру Рачуноводство, ревизија и пословне финансије, добио је посао демонстратора (сарадника у настави) и упустио се у до тада потпуно непознато поље рада. Требало је да буде предавач и да пренесе знање студентима (тада тек неколико година млађим од њега) из једног од најтежих и најобимнијих предмета на факултету- Стратегијског менаџмента.

Како се снашао у новој улози, знали су и они који нису његови студенти јер се прочуло да у Студентском граду живи асистент чија предавања, начин рада и однос према студентима никога не остављају равнодушним. Убрзо се појавила и фацебоок група коју су покренули студенти као фан страницу и на којој је писало Када уђете у салу од 200 места два сата раније и кажу вам да је све попуњено за Стратегијски менаџмент, када је сала попуњена и седећи и стојећи а ред испред сале га помно прати, када вам није тешко да ујутру устанете у пола 6 како би заузели место, онда знате да вежбе држи Вукашин Куч .

На годишњим евалуацијама на којој студенти оцењују наставно особље, од самог почетка је добијао највише оцене, а да ни након 6 година рада са студентима не губи на професионалности, посвећености и елану, говоре и резултати истраживања Прво српско рангирање факултета које је спровела иСербиа у сарадњи са Клубом привредних новинара и по коме је Вукашин на листи, од 200 аистената који на најпозитивнији начин утичу на студенте, заузео друго место! Тренутно је на докторским студијама на програму Пословно управљање (области посебног интересовања су: кредитни рејтинг предузећа, реструктурирање предузећа, стратегије раста), а ангажован је и као консултант на многим пројектима.

Која ти је прва асоцијација на Студентски град, а која на Београд?

Студентски град је место у којем сам провео 5 помало напорних, али свакако најлепших и најзанимљивијих година живота. Прва асоцијација ми је Централна читаоница јер је то била прва читаоница коју сам посетио, иако сам касније учио у читаоници И-Г блока. Ипак, не сећам се превише онога што сам ту учио већ пријатеља и колега са којима сам проводио дане и ноћи.

Београду је град у којем сам као клинац желео да живим. Најбољи пријатељи и другари су уписали факултете у Новом Саду и Суботици, али ја сам био довољно смео да сам упишем факулет у Београду. На почетку није било лако. У првој години факулета живео сам у приватном смештају, учио и тек понеког упознавао. У другој години сам конкурисао за дом и од уласка у Студентски град могу да кажем да ми се живот потпуно променио, наравно на боље. Данас Београд видим као свој дом, и ма где отишао, у боље, лепше и веће градове, увек се радујем повратку. У Београду је све оно што волим, изузев моје породице.

Ленон је говорио – «Живот је оно сто ти се дешава док си заузет планирањем других ствари» - да ли се слажеш? У којој мери се каријера дешава. а у којој се планира?

Живот се дешава сваки дан и тако га треба посматрати. Као студенти обично чекамо да се заврши семестар, па онда да се заврши испитни рок да би се опустили и уживали у слободном времену. Тај приступ је некад до те мере екстреман да се сећам једне девојке која је раскидала вишегодишњу везу за време испитног рока.

Из данашње перспективе све ми то изгледа симпатично. Сада се трудим да из сваког дана извучем максимум. Ма колико имали обавеза увек нађите мало времена за шетњу, спорт, кафу или нешто друго што вас испунајва. Живот чине мале ствари. Када се запослите, све је слично. Многи сматрају да живот почиње по завршетку радног времена, али ја нисам један од тих и трудим се да уживам у сваком дану без обзира на гомилу радних обавеза које су реално увек ту. Каријеру свакако морате прижељкивати и планирати, а да ли ће се ваш план остварити то зависи од много тога. Најбитније је да урадите све што је до вас, а уз мало среће и добрих околности жеље се остварују.

Да ли иза твог успеха стоји велики рад, велика срећа или и једно и друго?

У мом случају мислим да је рад 80%, а срећа 20%. Одувек сам био вредан. Био сам ученик генерације у основној и средњој школи, био сам први на листи након полагања пријемног испита за факултет и после један од бољих студената са просеком 9,50. Одмах по завршетку факутета уписао сам мастер студије и имао среће да су у то време професори са Стратегијског менаџмента тражили демонстраторе који би изводили вежбе током семестра. Позвали су нас троје, а ја сам наставио да радим. Од тада до данас, имам среће да радим посао који волим, а верујте да се никада нисам штедео на истом.

Какав утисак имаш о новим генерацијама студената и да ли примећујеш разлику између њих и своје генерације? Обраћају ли ти се за савете који се не тичу само испита и градива?

Разлика свакако постоји. Обично сви воле да кажу да ништа није као што је некада било. Ја то нећу рећи, али чињеница је да су данас студенти слободнији, отворенији, и то је у реду. Оно што ми се најмање допада јесте њихова тежња да се свака обавеза заврши ако је могуће за пар дана, у најгорем (за њих) случају пар недеља.