ВЗП: Студент у великом граду

Autor: Marija Mitrovanov

Била је то, драги моји, последња недеља септембра моје прве академске године. Први пут сама, са кофером у руци, на стајалишту чекам аутобус, а не знам ни на којој станици треба да изађем у тој чувеној мрежи шеснаестица, двадесетшестица и сличних. Прва авантура: папирологија и формалности које сам увек препуштала мами, а у толиком велеграду. Прошла сам „тест“, само сам једном залутала, а после сам скувала и свој први ручак. Од тог дана се много тога променило. Мене променило.

Није било лако, али утолико је већи ужитак. Изазивала сам понос своје породице, али ја сам и даље, ненамерно, равнодушна према успесима, као да ми се подразумевају. Осим наставних, учествовала сам сам и у ваннаставним активностима које су ме довеле до тога да оставим добар утисак и да будем позвана на волонтирање. Опет неплаћени посао! Но, добро, важно је да сам међу људима, неко ће ме већ приметити. Сада ми је већ рутина да плаћам рачуне, перем судове, правим сезонско чишћење стана, руководим својим ограниченим буџетом (који још увек примам од родитеља), махинално корачам улицама Београда. Све се то некако рутински подразумева. Већ сам на трећој години. Размишљам. Понекад ме нешто и пресече по сред стомака. Студирам нешто што се нигде експлицитно не тражи, а за шта ме моји професори уверавају да се са тим могу снаћи било где. Желим да будем независна од она два, увек забринута, лица која ме испраћају на аутобус. Ни сама не знам колико сам пословних огласа погледала и већину одбацила из два разлога: немам радно искуство (и како ствари стоје, нећу га ни стећи ако сви траже раднике са искуством, а нико не нуди стицање истог, али ме бар теши то што су и они на губитку, јер ће им понестати залихе искусних радника) и због студија нисам у могућности за фиксно радно време. Ипак, не одустајем. Ето, када сам се најмање надала, појавио се конкурс за овај портал на којем ви читате моје редове. Можда је, како сваки пут кажем, баш то моја одскочна даска.

Студент би требало, како се обично дефинише тај појам, да је онај који учи и даје испите, а ако је ван свог родног града, да тамо борави искључиво зарад тог циља. Међутим, то што би требало није еквивалентно ономе што јесте. Студент, заправо, јесте онај који, осим што учи и даје испите (што је примарно), такође се и осамостаљује, постаје способан, одраста, прилагођава се, постаје нешто што сам настоји да буде, тамо где он жели (што је пропратно примарном, али једнако нужно). То је у домену оних радњи које нам се углавном подразумевају у свакодневици. Притом, било би добро када не бисмо под студентом мислили да је то само особа која би требало да учи и даје испите, већ и она која би требало да буде и све оно што проживљава, чини, постаје и претендује. Тако би појам студента имао више смисла и користи, подвођењем оног јесте под треба, зарад постављања потпунијих одређења ових младих људи.

Из ових разлога, драги моји млади људи, изгубљени у великом граду, утопљени у сопственим „пустим жељама“, знајте да нисте сами. Немојте силом покушавати да потиснете носталгију за вашом домовином и породицом, немојте силом да радите оно у чему се не проналазите. То ће вам само увећавати подсвесно незадовољство и онемогућити прилагођавање и напредак. Уместо тога, ослушкујте себе. Ако имате жељу да сте у сталном контакту са породицом, будите, ако пожелите, уђите у аутобус и истражите тај страшни велеград. Искористите то што сте у жижи збивања. Као студент, у најбољој сте позицији што се тога тиче. Ја никада нисам престала да оправдано верујем. Тајна је у свести о сопственим могућностима. Покажите другима оно што свакога јутра видите и сами, будите тврдоглаво упорни и не заборавите – важно је да сте ви задовољни и свет је ваш!

Они ће помоћи да ово искуство стигне до што више људи:

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/пријатељи_водиц_за_презивљавање.ЈПГ" видтх="620" хеигхт="144" />

Овај текст је настао као део пројекта ВЗП – Водич за преживљавање. Пројекат има циљ да се чују приче и искуства свих нас како бисмо сутра били спремни да се сретнемо са различитим сутуцијама и да знамо да нисмо једини којима се то дешава! Уједно, стварамо и критичну масу која ће неминовно довести до промена.

Придружи се и ти! Пошаљи нам своју причу и можда баш ти освојиш Ваучер за преживљавање! Више информација OVDE

Odricanje od odgovornosti / disclaimer