За добар д(с)ан!

Autor: Zvončica

ФОТО: Scoop.it!

Прецени се човек, ту и тамо, па појам могућности добије неки пети смисао и ширину. А ни потцењивање (других, па и нас самих) нам није страно. У сваком случају, очекивало би се да један нормалан (посебна тема, посебан недокучив појам) примерак ове наше врсте, када за то ментално стаса, упозна, препозна, види и лоцира себе „у координатном систему конфузије“.

То је добар почетак. Врло добар почетак.

Почетак чега? Искрености према себи. Искрености према другима. Мало ли је?

То је она (прва) фаза, у којој се наше когнитивне вештине и свесност света (свега) око нас, стављају на проверу. Фаза која почиње са – Значи, ствари стоје овако... Све што знамо, све о чему смо икада размишљали, свако питање и сваки одговор, од неизмерне су важности за закључак који следи. Попут математичког задатка са више непознатих, узећемо у обзир све познато, и покушаћемо да дођемо до решења. Субјективни однос према познатим чињеницама подразумеван, а објективни пожељан. Ја, породица; град, систем, држава; привреда, економија, право; прошлост, садашњост, будућност; сигурност и несигурност; ствари на које утичем; ствари које утичу на мене; ствари ван домашаја мог утицаја; истине и привиди; дозволе и забране; ограничења... – неки делови реалности, које треба узети у обзир, а који су, иако се таквим не чине, тесно повезани са вама. Ова фаза се завршава са – Значи, то су моје могућности. Сада могу ово. Ово је максимум који можеш достићи, с обзиром на тренутно стање ствари. Ово је све што је логично могуће у оквирима постављених граница – временских, просторних, друштвених...наших сопствених.

Одличан почетак! Идемо даље.

А шта ћемо са оним да је све релативно и променљиво? Све, па и ја?!

Бинго!

Ништа није коначно, и ништа није непроменљиво (концетришимо се на промене на боље, у складу са човековом природом).

Ако је могућност – реалност, јава, стање, граница опипљивог и логичног, наш невидљиви кавез, кутија у којој се налазимо – онда бисмо требали да погледамо изван те кутије. Сви ми знамо шта испуњава простор изван ње. Читав космос икада замишљених жеља, рођених нада, и сањаних снова. А међу њима препознајемо и оне наше – издвајају се од осталих неким сјајем, само нама видљивим. Неке су мирне и стрпљиво чекају, а неке су нестрпљиве да постану стварност. Овај самоодрживи систем (да, да, постоји и постојаће, чак и када ви на јави посустанете, престанете да верујете, и почнете све ређе и ређе да га обилазите) функционише по, врло једноставном, принципу – Ја сам овде да останем, не дижи руке од мене, јер све ово што сам ја – си ТИ. Ако се човек уопште може сматрати творцем нечег савршеног, онда је то ова креација – Нешто у нама, што верује у нас. То нешто, тај самоодрживи систем, тај простор изван кутије ствара, а истовремено, и јесте наш потенцијал. Ова друга (и последња) фаза, почиње са – Желим више, желим даље, а завршава се са – Ја то хоћу, ја то могу! Све оно за шта верујеш да можеш достићи, без обзира на установљене (ограничавајуће) могућности, чини твој потенцијал, чини тебе. Можда није стварно као могућност, можда није тренутно доступно, можда је несигурно, чак и нелогично, али је живо у теби, који се не плашиш да сањаш. Твој потенцијал је и сама чињеница да радиш на остваривању и ширењу својих потенцијала. Твој потенцијал је и то што помераш (од стране ускогрудих, на границе помирених и навикнутих) постављене границе могућности.

Колико си свестан својих могућности, исто толико мораш бити свестан и својих потенцијала. Ни мање, ни више, исто! Могу и могао/ла бих нису у колизији. Напротив, надопуњују се, и раде за вас... а ви радите за њих.

Ово као порука онима који тврде – Жеље су једно, а могућности друго. Партибрејкери. Људи заробљени у кутијама.

Уплашеним сигурнозонашима, који не сањају, дајемо на знање – Жеље стварају могућности. Снови постају јава. Једном је тако један човек пожелео да лети као птица... Није имао могућности (по процени ондашњих на границе навикнутих) да учини велике ствари, али је имао потенцијал за то (по његовој процени). Остало је историја.

Сањати! У инат Неверним Томама.

Always look on the bright side of life...tu du, tudutudutudu.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti