Za NEZNAM generaciju

FOTO: Kurir

Čitam pre par dana kolumnu od autorke pod pseudonimom Salome. I kako je tema ljubav, što se jelte može videti i iz naslova „Ljubav VS. Priča o ljubavi“, ne budem lenj i upalim svoj sistem asocijacija, jer tako najbolje funkcionišem. Dakle tema, rečenica ,sintagma, ili reč na kraju krajeva, baca me u more asocijacija, pošto sam po prirodi eklektik. U ovom slučaju, to je bila završnica. Odakle da počnem priču? Ta od kraja, naravno!

Nakon cele priče o ljubavi, na kraju teksta sledi priča o dečaku koji se na moru zaljubio u krabu. Ma kakvi zaljubio, čista platonska ljubav je u pitanju. Naravno, ovde nema ni pomena o kakvoj zoofiliji, u pitanju je čista dečačka ljubav. „Jer on je dečak iz vode i ima trag pod levom miškom“. Elem, dečko me kupuje svojim neprobojnim utvrđenjem ljubavi da se ne vraća sa mora ako i kraba ne krene sa njim, i tu lagano počinje zaplet. Da li ste spremni?

Roditelji ga ubedjuju na različite načine (vidite, radnja nije klasična holivudska pucačina, više je u Vudi Alen fazonu) da bi na kraju pribegli osećanju krivice:“Sine, kraba se neće osećati dobro, patiće van svog prirodnog staništa.“U Tarantinovom stilu, mali baca krabu na zemlju i gazi je besno nogom.

Eto, ona sad ništa ne oseća. Mogu li, sada, ipak da je vodim sa sobom?

U trenutku sam stao, uhvaćen nespreman, setivši se nekih metoda kažnjavanja učenika od strane učitelja, pre recimo pedeset godina. Klečanje na kukuruzu. Ili kada te pošalju da sam sebi odlomiš prut kojim će da te kazne. A ko se seća „Zulufa“? Ah, to su nekad bile dobre horor priče.

Zatim sam razmislio. Romantično je to na neki način. Možda ne u kontekstu „u dobru i u zlu“ niti „dok nas smrt ne rastavi“ ali siguran sam da je to lepo na neki svoj način. Možda „ljubav boli“?

Elem, bilo pripisali mi to dečijoj neosetljivosti ili hiperosetljivosti, ne mogu da se ne zapitam, šta će jednog dana to dete čitati. Čista profesionalna deformacija koju sam u trenutku povezao sa klincem. A zatim naiđem na knjigu eseja od Umberta Eka, i taj čika kaže:

„Svet književnosti je univerzum u kome je moguće praviti testove da bi se ustanovilo ima li čitalac osećanje za realnost ili je podlegao svojim halucinacijama.“

I ja mu kao svaki dobar vernik verujem i gnušam se jeretika koji će sutradan testove praviti po zakonima svetova žute štampe.

Primer – ako je osoba iz te serije prevarila osobu koja peva u tom i tom kostimu, vi imate sklonosti ka melanholiji. Stvarno?

Kako sutradan da očekujemo nešto lepo bez čitanja? Ne bez čitanja, bez kulture čitanja. Je l’ sam otišao daleko sa ovim? Naravno da jesam. Šta da očekujemo od „neznam“ i jer/l generacije? Iskreno sam uplašen ovim tabletima i čudima, kao, to će da zameni papir... Je l’ da?! Nije isto pa to ti je! Nema mirisa, nema komentara na marginama (Neko: ali te opcije postoje i na kompjuteeriiiimaaaaa... Ja:Tišina! Inače ti vadim baterije momak!) i td. Odlutao sam...

Uostalom, zašto je granica punoletstva tek sa 18 godina (u Americi 21)? Zato što je to neki prosek do kada ljudi sazrevaju fizički i mentalno. Nemojmo dopustiti da dete uvek bude u pravu samo zato što je mušterija uvek u pravu. To neje valjana analogija.

Molim i decu da mi oproste, i dalje se zalažem za vaše ciljeve:

1)Veći sladoledi

2)Više crtaća

3)Veći džeparac

4)Manje domaćih... Aaaaa ne.

Vidi, moj nerođeni sine, tebi se obraćam, da bi jednog dana bio u stanju da sa nekim pričaš, a da te ne gleda sa visine, moraš biti što načitaniji, nagledaniji i naslušaniji. U suprotnom bićeš glup i na dnu, a volja za napretkom ne košta ništa.

Zato pamet uglavu!

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti