Ustati ili odustati? Koliko god pokušavali da se borimo protiv toga, vreme u kome živimo nam svakog dana nameće ovo pitanje. Čak i nama mladima, ili tačnije-pogotovo nama mladima. Nismo još uvek dovoljno snažni da se nosimo sa stvarima koje se dešavaju oko nas.
Ipak, ne predajemo se i ne odustajemo. Ovu rečenicu potvrđuju hrabri, mladi ljudi koji su svaku šansu koju su dobili u životu, pošteno i zaradili, i iskoristili je na najbolji mogući način.
Jelena Kojić je devojka koja svakodnevno inspiriše ljude iz svog okruženja. Njena energija je neiscrpna, a biografija puna impresivnih stavki. Danas živi u Dohi, a Minhen, Rim, Mančester, Džakarta i Najrobi, samo su neki od gradova koje je posetila. Ona živi san koji nije ni znala da sanja.
Zbog čega si izabrala baš japanski jezik, i kako su proticali tvoji studnetski dani?
Želela sam nesto drugačije i neobično, pa sam se dvoumila izmedju japanskog i kineskog. Japan je fascinantan i totalno drugačiji od ostatka sveta pa je to preovladalo. Moji studentski dani su bili predivni! Prvi put sam se srela sa japanskom kulturom, jezikom i pismom, samostalnim životom u studentskom domu, druženjem sa ljudima iz cele Srbije, novim poznanstvima, knjigama i slobodom. Bila sam prilično organizovana i vredna što se tiče studiranja, a i drugih aktivnosti.
Kakav je bio tvoj plan nakon dobijanja diplome?
I pre dobijanja diplome želja mi je bila da odem u Japan i usavršim jezik, ali do toga nije došlo pa sam se nadala da će do toga doći nakon dobijanja diplome. Kao i svi, očekivala sam da ću se ubrzo zaposliti i raditi sa japanskim jezikom, ali realnost u Srbiji je nešto sasvim drugo. Izgleda da, tek kad dobiješ diplomu suočiš se sa realnošću. Ali, u meni je uvek postojala neka nada da cu biti srećna i uspešna u svom životu, tako da sam se trudila da ostanem pozitivna i uporna.
Kako ti se otvorila mogućnost da se zaposliš kao stjuardesa i odeš u Katar, koliko je bilo teško doneti takvu odluku?
Malo je smešno, ali još kao klinka sam pričala da želim da budem stjuardesa kad odrastem. Više je to bio dečji san, ali izgleda da se ostvario. Zapravo, moja najbolja drugarica mi je predložila da se prijavim za kasting, i dan danas sam joj mnogo zahvalna na tome. To je bila njena ideja koja mi je promenila život. I tako, prošla sam sve kastinge i intervju, i sada sam u Kataru, skoro godinu dana. Koliko je odluka bila teška može reći činjenica da sam u roku od mesec dana spakovala svoj život u kofer od 20kg i otišla. Ne mogu reći da mi ne nedostaju neke stvari i neki meni dragi ljudi, ali želela sam promenu i samo sam ugrabila šansu koja mi se tada ukazala.Napustila sam jedan deo svog života, možda i jedan deo sebe, fudbalsku karijeru u koju sam uložila mnogo truda i godina, ali pitanje je bilo SAD ili NIKAD. Ja sam izabrala SAD.
Da li na bilo koji način može da se povuče paralela između života u Kataru i Srbiji?
Mislim da paralele nema. Ovde je potpuno drugačija kultura, običaji, mnogo para i ljudi iz celog sveta, brzih sportskih kola, nepodnošljivih vrućina, peska i pustinja, itd. Rekla bih da svi vode bezbrižan život. Na neki način, ovde imam sve što nisam imala u Srbiji, ali nemam ono što sam imala kod kuće. Valjda je i sam život takav, treba da pronadješ neku zlatnu sredinu i izbalansiraš svoj život. Ali, naravno, naših Srbendi ima svuda.
Od brojnih gradova koje si posetila, koji je na tebe ostavio najjači utisak?
Svaki grad ima dušu i nesto svojstveno, zaista ne bih mogla da izdvojim samo jedan jer je svaki ostavio drugačiji utisak. Pojedini su mi zaista oduzeli dah. Ponekad čak ni slike ne mogu dočarati lepotu tih divnih predela. Za sada čekam Japan da me uzivo oduševi!
Jedna od stvari na koje si verovtano najviše ponosna je tvoj put biciklom do Italije. Kako ste došli na tu ideju?
Put do Italije je jedno neopisivo životno iskustvo koje će mi zauvek ostati u sećanju. Uvek ga se setim sa osmehom na licu bez obzira koliko je znoja i napora zahtevao. Ideja je potekla od mog najboljeg druga i kolege sa fakulteta, Kecmana. On uvek ima neke lude ideje pune mašte, a ja sam samo čekala da naletim na nekog kao što je on, i avantura počinje.
Da li si na tom putu u bilo kom momentu htela da odustaneš?
Verovala ili ne, ta ideja ni meni, a ni Kecmanu nikada nije bila na pameti. Valjda bi bilo logično da u jednom trenutku pomislimo na to, ali jednostavno smo bili toliko sigurni da mi to možemo. Vera je činila put lakšim, iako sam nekada imala osećaj da našim "mukama" nema kraja.
Ljudi koji te poznaju znaju koliko si posvećena sportu, imaš licencu saveznog fudbalskog sudije, crni pojas u aikidu, tri puta si istrčala maraton... A pored toga, baviš se izradom unikatnog nakita. Koliko je teško uklopiti sve te aktivnosti sa brojnim obavezama koje imaš?
Sport je moja najveća ljubav, tako da za to uvek moram imati vremena. Sve druge stvari me čine srećnom i na njih ne gledam kao na obaveze, već kao na jedan vid uživanja. Moja tajna leži u tome sto sam pozitivna i dobro organizovana, i uvek sa viškom energije. Da se ja pitam, dan bi trajao 36 sati, i to bi bio savršen dan pun raznih aktivnosti.
Kada sa ove distance pogledaš, da li misliš da je odlazak u Katar bio dobra ideja? I kakvi su ti planovi za budućnost?
Ne bih da preispitujem sebe ,,šta bi bilo kad bi bilo" ali promene su uvek dobrodošle, i zbog ove odluke se ne kajem. Jedno iskustvo više u kojem treba uživati i maksimalno ga iskoristiti. Život je suviše kratak, treba ga ispuniti lepim uspomenama i avanturama.
Planove za budućnost ću ostaviti kao otvoreno pitanje jer ne znam kakve mi se ideje ili mogućnosti mogu ukazati u budućnosti. Jedno je sigurno, neću odustati!
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
_thumb2.jpg)
