За шаку евра

Autor: Slobodanka Berić

ФОТО: Composta

Ово друго долази са годинама, испада на крају да су наши стари увек у праву били и остали. Јер, страст је увек кратког даха, као и залуђеност, заслепљеност... Одједном ти се покваре неки зуби и мораш да идеш код зубара и онда схватиш да си пропадљив као и сви остали, да стариш, да време пролази неминовно, да си могао да постанеш лекар да ниси слушао срце, да ћеш да рикнеш, да свеједно од књига нема ништа, јер ако нема зуба не може се, а ако не читаш није катастрофа. Чему све, запиташ се, кад сам подбацио, изабрао сам професију која ни не постоји, а лепо си само радио што си мислио да треба...

Ако нема пара, нема ни хране, здравља...
Чему сви они моји романи? Остаје ми само да постављам глупа питања, да се смејем у празно као будала, да као појединац не могу ништа да променим на општем плану, да се осећам промашено, незадовољно, само да имам шаку евра и стан, приходе сваког месеца и сталну шљаку.

Мислила сам да ћу писати вечно, али престала сам брзо, мада сам то скапирала касно, живела сам неку улогу из које сам одавно изашла, нисам ни приметила да сам постала неко други.....

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/93ц78охјл/имаге.јпг" />

ФОТО: Peru21

Храна и здравље су људима насушно потребни. Зато је најбоље бавити се неком професијом повезаном са ове две сфере. Зубар ( или хирург) одстрани покварени, болесни део. Уметност не може да одстрани ништа, само мало улепша ствари(ност), али не доприноси никаквом општем бољитку. Још је Оскар Ваљд написао да је сва уметност потпуно бескорисна. Њоме се храни дух, али пре храњења духа треба нахранити тело и одржати га у здрављу. Дакле, да ли сам уметник? Зашто сваки пут кад немам ни динара нисам уметник?

Уметник сам чим се наједем, напијем и излечим. Тек тада. Признајем да не могу без уметности, али само онда када имам довољно новца- хране и здравља. Зубобоља и глад су јачи од стваралачког заноса.Велика сам кукавцица, плашим се бушилице и змија. Могуће је да су сви уметници само обични плашљивци од живота. Дакле, истина је да гола истина грозно звучи.
Ко сам данас?
Још јуче сам била своја, истрајна у намери да се бавим оним што волим. Данас сам мања од маховог зрна и ево скупљам мрвице са стола. И лечим зубе, један по један.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti