Tweet

„13 разлога зашто“ је тинејџерска серија, рађена по књизи Джеја Ешера. Снимљена је ове године и још је на самом почетку емитовања изазвала низ контроверзи.

Autor: Силвија Стојић

Фото: mauricioaraya.com.br

У друштву у коме живимо популарност је најважнија. То је један од разлога зашто се избегавају приче о тешким темама. Чак и понеки филмови и телевизије избегавају приче о самоубиству, силовању и осталим осетљивим темама. Оне нису популарне и светлуцаве и ту нема ничега лепог, али то су ствари које се дешавају. Опасно је ћутати, јер увек има наде. Самоубиство никада не би требало да буде опција. Из тог разлога, актери ове серије наглашавају да је важно причати о тим темама. У серији су сцене приказане на бруталан начин, а одлична глума је допринела томе да све изгледа прилично реалистично.

Две недеље након што се Хана убила, Клеј добија пакет у коме се налазе аудио касете на којима је Хана оставила своју причу и разлоге због којих је извршила самоубиство. На свакој страни касете се налази по једна прича која укључује неког од вршњака, па да би дошао до своје приче, Клеј мора да одслуша све касете и да на тај начин уђе у Ханин тајни свет који је она вешто крила.

Отуђеност, усамљеност, страх од осуђивања околине када смо у годинама када нам је њено признање највише потребно, само су неке од тема којима се серија бави. Попут Хане, нове девојке у граду, и остала деца широм света, па и у нашој земљи, управо посредством друштвених мрежа постају жртве вршњачког насиља. Деца умеју да буду подла и зла, а да им то заправо и није била почетна намера. Понекад - због популарности у друштву - не презају ни од тога да својим понашањем некога повреде.

Стручњаци сматрају да је због повећане употребе технологије наступила отуђеност у друштву. Императив је постао да на друштвеним мрежама имамо гомилу пријатеља и да на сликама сви изгледамо срећно. Међутим, то је само маска којом се представљамо; стварна слика је заправо сасвим другачија, јер паралелно живимо у виртуелној стварности. Како та лажна слика о нама треба да се пренесе и на стваран живот, долази до фрустрација, јер осећања попут туге и усамљености нису друштвено прихватљива. Ово све посебно погађа млађу популацију, јер млади још увек немају потпуно оформљене личности - још увек се траже и упоређују са другима, што је саставни део одрастања. Због свега тога, данас им је можда још и теже да разумеју све емоције кроз које пролазе. Ништа не помажу ни рекламе за мобилне телефоне које говоре да нисте сами и да имате пријатеље. Међутим, шта се дешава када у сред ноћи схватите да у свом телефонском именику заправо не постоји ни један пријатељ кога бисте могли да позовете? Шта да радите у тим тренуцима када се осећате као жртва и имате осећај да сте сами на свету и да се вама дешавају најгоре ствари?

Фото:<�имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://с24.постимг.орг/с5о103тxх/Ц8л_лад_Вс_АQВл_Ва.јпг" />
twiter.com

Хана је покушала да затражи помоћ, али је наишла на неразумевање и имала је осећај да доноси само невоље свима око себе. Старији често децу не схватају озбиљно и када им се она обрате, мисле да су то само тинејџерске бубице и да ће их проћи. То је један од разлога због кога деца ћуте. Други разлог је тај што често не умеју да се отворе. Млади понекад другачије размишљају. Дешава се да им се чини да ће бол који тренутно осећају трајати вечно, па умеју да преувеличају своје проблеме. Тако барем одрасли често мисле. Веома је важно да у тим случајевима родитељи буду отворени према њима и да сами започну разговор, наглашавајући да су ту за њих и да их неће осуђивати, објашњава докторка Хелен Хсу у специјалу серије „13 разлога зашто“.

Младима је репутација веома важна. Када буде објављена Ханина слика на интернету која је компромитује, она престаје да буде живо биће и постаје објекат. Малтретирање не престаје када се заврши школа. Све остаје на интернету и фотографија може да говори много различитих ствари. Људи стварају своју верзију приче и управо је то оно што некога може да повреди. „Девојке жуде да буду привлачне, згодне и популарне. Ако оду корак даље постају жене сумњивог морала, а такве нико не воли, и самим тим нису вредне да буду нечије девојке“, истакла је Хелен Хсу у већ споменутом специјалу. У тим тренуцима особа се осећа прилично усамљено, што може да буде веома тешко, посебно младим девојкама које још увек истражују своју сексуалност.

Психолози стално причају о томе да треба само да се окренемо око себе и схватимо да нисмо сами. Да увек постоји неко коме је стало до нас. Осим што се можемо обратити пријатељима, родитељима и установама, у Србији постоји и неколико СОС центара које нам стоје на располагању. Наш портал је поводом ове теме разговарао са волонтерком и координаторком маркетинга из Центра Срце, Александром Филиповић.

„Центар Срце покушава на више нивоа својим активностима да ради на превенцији самоубистава. Пре свега директним контактом са особама које се налазе у кризи. Волонтери у Срцу нуде разговор, при чему волонтер особу прихвата у потпуности, без предрасуда и пружа такву атмосферу која особи омогућава да истражује своја осећања и отворено прича о њима. Волонтери не деле савете или моралне судове, већ се труде да помогну особи да лакше преброди тренутак и сагледа проблем из више углова, што отвара могућност јављања више идеја које могу помоћи особи да превазиђе проблем”, рекла је Александра Филиповић и наставља: „Поред директног рада, Центар Срце ради на превенцији суицида држањем трибина, које се већ традиционално одржавају сваке године на Светски дан менталног здравља 10. октобра и Међународни дан превенције самоубистава 10. септембра. Такође, Срце се већ годинама појављује на Еxит фестивалу, где је могуће разговарати директно лицем у лице са волонтерима, па ће тако и ове године Срце имати свој штанд. Затим, организују се редовне обуке за особе које су заинтересоване за волонтирање (сваке године на јесен и пролеће).“

Како потражити помоћ! Центар Срце је центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и центар за превенцију самоубиства. Разговор је доступан преко бесплатног телефонског броја (0800-300-303), преко маила (вања@центарсрце.орг) и цхатакоји се налази на нашој интернет страници (хттп://ввв.центарсрце.орг) сваког дана од 17х до 23х, 365 дана у години. Поред СОС центара, особе се могу обратити за помоћ и свом лекару, наставнику, школском психологу, психотерапеуту, специјалистичкој установи као што је Институт за психијатрију.

Серија покреће још једну важну тему, а то је вршњачко силовање. Програм који редовно гледамо на телевизији често поручује да је мушкарцима све дозвољено, односно, да девојке увек пристају на секс, чак и онда када кажу не. Дешава се, такође, да због свог неискуства оне не умеју да препознају силовање. Са друге стране, мало се прича о болу кроз који жртве силовања пролазе и о штетама које доживе. Многе девојке се плаше да ће бити означене као жртве, да ће их исмејати и да никога није брига за њихове проблеме. Зато ћуте о насиљу бојећи се да ће бити осуђиване и посрамљене – посебно у патријархалним срединама каква је наша. Међутим, важно је разговарати о томе, јер тиме тај ужас губи моћ над жртвом и то је (свакако) најважнија порука ове серије. Стога се треба озбиљно посветити едукацији на ову тему.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://с11.постимг.орг/аиобнеxјн/имаге.јпг" />
ctvnews.ca

Једна од контроверзи која је покренута је прича о томе да ли је самоубиство романтизовано приказано у серији. У неким земљама је емитовање забрањено за млађе од 18 година, јер се спекулише о томе да серија може негативно да утиче на омладину. Наша саговорница нам је на ову тему рекла: „Већина људи који размишљају о самоубиству нису сигурни да ли би то и учинили. Због тога, медији могу да допринесу доношењу крајње одлуке. Оно што повећава суицидално понашање нису извештаји сами по себи, него начин на који медији извештавају о томе. Погрешан начин извештавања и приказивања самоубиства у медијима може навести младе који су већ рањиви да додатно размотре, а некада и покушају самоубиство.”

Романтизација самоубиства јавила се је још у 18. веку, захваљујући Гетеовој књизи „Јади младог Вертера“, у којој се главни јунак убија због несрећне љубави. Након њеног објављивања забележен је пораст у броју самоубистава младића на исти начин описан у књизи. Управо овај феномен - Вертеров ефекат - се односи на појаву опонашања или копирања самоубиства, објашњава нам Александра Филиповић: „Препоруке су да треба избегавати детаљне приказе метода и начина самоубиства. Такође, о самоубиству не би требало извештавати сензационалистички и гламурозно, нити давати поједностављена објашњена због чега до самоубиства долази. Треба истаћи алтернативу самоубиству. Акценат треба да буде на информацијама где и коме особа може да се обрати за помоћ, уколико перципира да има одређене проблеме и размишља о самоубиству. Поред наведеног, препорука је да се говори о знацима упозорења које се односе на самоубилачке тенденције. “

Према подацима Светске здравстене организације, самоубиство је други најчешћи разлог смрти код адолесцената. О томе шта кажу статистике у Србији на ову тему, Александра каже: „Самоубиство је други узрок смртности особа међу младима између 15 и 29 година оба пола. Број самоубистава међу младима у Србији опада у односу на пре десет година, међутим чини се да последњих 5 година из неког разлога стагнира. Укупно је забележено око 4000 позива, мејлова и четова годишње и тај број је сталан у последњих неколико година."

Државне мере! Потребан је активан напор државе да би се на овом плану направиле суштинске и системске промене. Сходно томе, Инситут за јавно здравље Војводине активно учествује у праћењу стопе депресије у популацији и бави се превентивним активностима. Такође, идеја која је још у зачетку тиче се формирања одредјеног тела на националном нивоу за превенцију самоубиства, које би укључивало различите организације и државне секторе (здравство, безбедност, образовање).


Како наша саговорница наглашава, њих зову особе различитог пола, узраста и занимања. Реч је о људима са различитом врстом животних изазова, као што су: проблеми у школи, са вршњацима, проблеми у породици, на послу, незапосленост, усамљеност, губитак блиске особе, болест. ,,Треба нагласити да никада није у питању један проблем због које се особа одлучује за суицид", каже Александра и наставља: „Старосни распон је широк и обично се креће од петнаест до шездесет и пет година. Нажалост, дешава се да се јављају и особе млађе од петнаест година. Најмлађа регистрована особа је имала око осам година, док када је реч о овој години, најмлађа особа је имала 13 година.”

У једној од последњих сцена у последњој епизоди серије, Клеј позива другарицу из детињства са којом је изгубио контакт да се друже. Када га она пита да ли је добро, он одговара: „Не. Да ли је то у реду?“ На шта она одговара да јесте. Можда у томе и јесте поента, да прихватимо једни друге у различитим расположењима. Најзад, требало би да мало више обратимо пажњу на људе око себе, јер никада не знамо кроз шта други пролазе.

Силвија воли црно-беле фотографије, Рејмонда Карвера и Дунав.

***
Прочитајте и:

Nora i Glorija - žene kojima su drugi upravljali

Ko su virdžine?

Sarkazam – skrivena verbalna agresija

***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ