Autor: Branka Dundić
Na pitanje šta očekuje od devojke, prijatelj mi je odgovorio:
- Ona mora da bude moja princeza.
Odgovor mi se iskreno dopao, ali sam mu tražila da mi to malo pojasni.
- Pa eto tako lepo, ona mora biti moja svetica. Jedino takvu ću da ženim.
- Jaao, kako vi zamišljate...
- A šta ti očekuješ od muškarca?
- Da bude heroj! – kao iz topa.
Idealan muškarac je heroj, idealna žena je princeza. To su nas bajke naučile i to smo mi naučili bajke, i iako se vremena menjaju, ima nečeg vanvremenskog u ovim idealima. Zaista ima.
Ono što ja ne znam je to da li je muško očekivanje od žena da budu princeze pandan ženskom očekivanju od muškaraca da budu heroji. Do tog razmišljanja sam došla iz razloga što meni jednostavno ponekad ne odgovara ta uloga princeze, mada je se ne bih sasvim ni odrekla. Da li onda, ako očekujem da muškarac prihvati da sam nekad i nešto drugo, da li i ja treba da prihvatim da on nije uvek heroj? Meni se čini da između toga biti princeza i biti heroj ipak postoji kvalitativna razlika, pa ne mogu biti pandani. Jer, herojstvo uključuje jednu kardinalnu vrlinu - hrabrost. Iza hrabrosti ne može da stoji neka druga, univerzalnija vrlina koja bi se manifestovala putem hrabrosti. Dakle, hrabar jesi ili nisi. A biti princeza, to zahteva šta? Da budeš mila, draga, da te se tiču isključivo "ženske stvari", da ne znaš o onim "prljavim" stvarima sa kojima se muškarac svakodnevno sreće... (Jasno je da muškarac princezu hoće da zaštiti od tih prljavih stvari i u tome nema ničeg lošeg, osim.... Ona možda neće da bude zaštićena od toga. Ukoliko su te prljave stvari istina, a na istinu svako ima pravo, onda muška dobronamernost može da se pretvori u ograničavanje slobode.) Najultimativnije što se može pripisati tom biti princeza je čednost. Ali i to je opet tako izvedeno, neodređeno, i može poticati i iz neke loše osobine, a uglavnom samo iz - neznanja. Čedan si dok ne znaš. Onda znači, dok žene od muškaraca očekuju da budu hrabri, muškarci od žena očekuju da ne znaju. A to ne mogu biti pandani.
Ipak, ova moja dilema je zapravo sasvim u skladu sa starim feminističkim problemom – žena kao DRUGI pol. Muškarac kao onaj koji jeste, koji je supstancijalan, žena kao samo puki odgovor na muški princip. Muškarac kao nosilac kardinalnih vrlina, žena kao instrument za njihovo realizovanje. Otuda onda i to da on od nje i ne očekuje posedovanje istih. Muževnost kao aktivan princip, ženstvenost kao pasivan princip. Muškarac kao pozitivitet, žena kao negativitet. Žena kao ona koja prima. Biološki ustrojena da pasivno prima. I ta će je biologija uvek vući onom položaju u kom je najviši stepen ličnog identiteta koji može ostvariti – to da bude (njegova) princeza.
Ali, stara je i to polemika oko toga koliko žene njihov biološki položaj ugrožava kao ličnosti, i koliko muškarcima njihov ide na ruku. Čitav feminizam je, po mom mišljenju, umnogome stvar biologije, a u biologiju i što smo uspeli da upletemo svoje prste, verovatno bolje da nismo. Ja zato ne bih želela da tekst dobije feministički prizvuk. Ipak, mislim da nikad nije kasno da se ono što je tradicijsko nasleđe, a što nije u tolikoj meri nepromenjivo kao biološko ustrojstvo čoveka – promeni. Promene ne moraju uvek biti radikalne da bi bile delotvorne.
Terminologija. Tradicija nam isporučuje terminologiju koja ide u prilog gorepomenutom neskladu u očekivanjima. Pri sklapanju muško-ženske zajednice, žena (princeza) se u-daje. Ako ona tim činom sebe daje, onda muškarac mora biti taj koji uzima. Muškarac može da kaže „uzeo sam je za ženu“, žena ne može reći „uzela sam ga za muža“. Takav izraz nije u upotrebi. Ona kaže „udala sam SE“. Vidimo stoga da ni termini kojima je označen najviši akt ljubavi nisu pandani jedan drugom. Razume se da je takva terminologija samo posledica nečeg iskonskijeg nego što je reč, ali ne mislim da imamo dovoljan razlog da je se slepo držimo. Takođe, ne mislim da bi terminološka promena bila samo kozmetička promena. Na duže staze, jednom prihvaćena od ljudi, reč ima moć da utiče na svest. Ako su feministički prohtevi suviše agresivni i apstrahuju od suštinskih razlika između muškaraca i žena preko kojih se ne može preći, intervenisanje u tradicionalnu terminologiju bi upravo moglo biti suptilan način da se nepostojeće razlike izbrišu, a one suštinske da izađu na videlo.
Evo mog predloga, za početak.
Reč "udavati” (u-davati) bi mogla zvanično da se promeni u "zadavati” (za-davati). Ne iz nekih feminističkih razloga, niti što su žene neke opasnice koje predstavljaju večiti zadatak, enigmu za muškarce, već stoga što je svaka žena (svaki čovek) i samom sebi večiti zadatak. Čitav život je proces te zadatosti, i mi dalje u određivanju čoveka ne možemo otići, a da ne zapadnemo u dogmatizam. Pa se onda, očigledno, ne možemo dati, u-dati, po-dati ni nekom drugom, ako sami sebi nismo dati. Obećati se nekom na doživotnu zadatost, to je najviše koliko možemo da pružimo drugom ljudskom biću. I to nije malo.
Ako bi se, recimo, muškarac umesto da se ženi i žena umesto da se udaje, oboje jednostavno zadavali, možda bi to bila “čistija posla”. Zadati se nekom – to ostavlja bezbroj mogućnosti. Seksualno je uzbudljivije i nekako izostaje onaj osećaj da se ušlo u nešto konačno, nepromenjivo, nešto što nam više nikad neće dozvoliti da se menjamo, jer, u-dati smo.
Možda se ne čini naročito važnim kako nazivamo ono što radimo kada sklapamo zajednicu, ali setite se kakvu moć reč može da ima. Već ako trima drugaricama kažete “zadajem se” umesto “udajem se”, već će i u vašoj svesti biti prilično prisutno to da ste vi – zadatak. I ja mislim da je to seksi. I mislim da bi to bio dobar prvi korak u niveliranju kvalitativnih razlika između ženskih i muških očekivanja.
FOTO: Kefaja
Takva (za početak terminološka) promena ne bi uopšte povlačila trajno raskidanje sa bajkama; ona bi upravo značila da smo svi pozvani da kreiramo sopstvenu!
Eto, samo to sam htela da kažem. Za početak.
Branka, žena filozof, plesačica.
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
