Занимања која ће бити тражена у Србији

БЕОГРАД - Према најновијим подацима, у Србији има 10,5 одсто високообразованог становништва. Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.

Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.

На евиденцији Националне службе за запошљавање је 58.445 људи са завршеним факултетом, од чега је 24.677 без радног искуства. Највише је незапослених економиста, а најмање професора физичке културе. Професори упозоравају да треба пажљиво планирати, и да морамо да знамо које су стратешке области у којима можемо видети себе.

Декан београдског Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да многи дипломци одлазе из земље како би нашли посао у својој струци и да послодавци треба да изађу са својим захтевима за образовним профилима.

"Први пут сам видео да се неко појавио са захтевима, а то су Емирати. Кад су рекли 'хоћемо да инвестирао ту, требају нам људи у софтверском инжењерству, требају нам људи у дигиталној електроници, јер хоћемо да производимо чипове'. То би требало свако да каже", поручује Ковачевић.

"Толико је лоше, да оно мало што смо имали и крпили по српској индустрији и електропривреди што се званично зове сарадња са привредом, практично је у последњих две године сведено на 30 одсто од онога што је било на нивоу од пре две године, а да не причамо о нивоу од пре десет година", указује професор Милорад Милованчевић декан Машинског факултета.

Радну књижицу тренутно нема 804 магистра и 55 доктора наука, и међу њима је највише економиста.

"На жалост, ми не спадамо у друштва која су у стању да имају елиту која уме да антиципира будуће време. И зато ми заговарамо, или смо заговарали кроз стратегију развоја образовања да између осталог императив високог образовања буде формирање таквих стручњака који су способни да запосле себе и друге", каже Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.

Најбрже се запошљавају педијатри, анестезиолози, инжењери, а најспорије стоматолози. На тржишту рада тражени су стручњаци за финансије и инфорамционе технологије, инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине, што ће бити и занимања будућности.

Извор: studentski.rs

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE