Када се помене Жанка Стокић одмах се помисли на Госпођу министарку, култну комедију Бранислава Нушића, али и на изванредну глумицу и комичарку. Међутим, ко је заправо била Жанка Стокић?
Autor: Сандра Јовићевић
Фото: Boom 93
Рођена на крају 19. века у малом Великом Градишту на Дунаву, Жанка је рано осетила све патње и недаће живота. Након првих безбрижних година, после изненадне смрти оца, мајка јој се преудаје и одлази у село код Кучева. Ђерку је видела као сметњу, тако да су је у четрнаестој години удали у Зајечар за доста старијег човека. Жанка је ту провела неколико месеци, док није нашла свој прави позив, глумачки.
Недуго након удаје, у Зајечар је дошло путујуће позориште са којим је Жанка побегла од мужа насилника. Тек у овој трупи Жанка је спознала љубав, љубав према професији, али и романтичну љубав према глумцу Александру Гавриловићу, кога је пратила у својим путешествијима по Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској пуних десет година.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с17.постимг.орг/хебq46о8ф/Тхумб_Занка1924.јпг" />
Фото: Stil magazin
Професионални успех
Након њиховог растанка, Жанка постаје члан Народног позоришта у Београду, где са 25 година игра у бројним комедијама и драмама са подједнаким успехом. Због Првог светског рата позориште постаје десетковано, јер је бројне глумце обухватила мобилизација, а затим део декора бива евакуисан према Нишу. У евакуацији су учествовали и глумци који су успут изводили представе све до краја рата. Позориште се поново свечано отвара почетком 1920. године, а у премијери учествује и Жанка Стокић.
У наредним годинама Жанка добија све значајније улоге, постаје популарна не само у Београду, већ и у унутрашњости, а градови се утркују ко ће је боље угостити. Жанка 1927. године одлучује да обележи 25 година каријере, а овим поводом је формиран Одбор за прославу који је сакупљао новац за манифестацију. Прикупљено је толико новца да је одлучено да Жанка добије кућу на Топчидерском брду, приређен је банкет који је назван највећом прославом у Београду после Првог светског рата, а данима након тога људи су долазили да честитају, док су је градови позивали да гостује на њиховим сценама.
Госпођа министарка
Након јубилеја, Жанка је желела да се одмори па је проредила своје улоге, али јој је улога Госпође министарке 1929. године донела већу славу, ако је то икако било могуће. Публика је била одушевљена, овације су биле незапамћене. Само у првој години представа је изведена 50 пута, а до почетка Другог светског рата чак 200 пута. Осим славе и миљенице народа, улога је Жанки донела и негативне стране - почели су је препознавати само по њој, 27 година каријере се изгубило и уместо Жанке Стокић сви су видели само Живку - госпођу министарку.
<�имг цласс="цфлоат" срц="хттпс://с17.постимг.орг/гами7екq7/бранислав_нусиц_768x422.јпг" />
Фото: Magnifisonz
Љубав
Жанка се никада није удавала, али то не значи да је била лишена љубави. Волела је и била је вољена. Првенствено од стране своје публике. Несрећно детињство и недостатак љубави оставило је на њој траг који је покушавала да избрише љубављу према глуми, дајући целу себе публици што је народ и препознао. Жанка је живела за позориште, позориште је било њен живот и прва и једина љубав. Своју љубав је поклањала и животињама, пре свега псима луталицама.
Када је реч о романтичним љубавима, Жанка их није имала много. Најзначајнији је глумац Александар Гавриловић са којим је провела десет година, али њихова љубав на крају прелази у пријатељство. Другу велику љубав доживела је у позним годинама са млађим чиновником Морисом Пијаде, Јеврејем, кога су Немци међу првима ухапсили и одвели у логоре. И у овоме се огледао необичан, ванвременски карактер велике глумице која није дозволила да предрасуде других угрозе њену срећу. Жанка после његовог одвођења више никада није о њему чула ништа.
Трагичан крај
Са доласком Другог светског рата у Београд позоришне представе се смањују, мање се одигравају, али ипак опстаје кабаре. Оснивају се хумористички кабареи у којима учествује и Жанка. Немачка команда 1942. године позива Жанку да се врати позоришту, а њена одлука условљена је болешћу. Жанка је патила од дијабетеса и инсулин јој је био неопходан, тако да је морала да прихвати понуду. Након ослобођења Београда Жанка је ухапшена као непријатељ народа, а осуђена је на губитак части на осам година. Време је проводила у својој кући, а пријатељи су јој доносили храну и потрепштине. Била је веома болесна. Народ који је толико волео сада је издао.
Група грађана 1945. године подноси молбу за њено помиловање, чему се прикључује и Жанка Стокић након што се опоравила. У жалби је наведено да је помагала многобројне јеврејске породице током рата, а 1947. године казна јој је смањена на две године, чак је добила и пензију и позив да игра у Југословенском драмском позоришту. Ови срећни догађаји, парадоксално, довели су до њене смрти 20. јула 1947. године. Београд је неколико дана касније испратио славну глумицу Жанку Стокић на Топчидерско гробље, њену последњу позорницу.
Сандра је борац за љубав, екологију и правду.
***
Прочитајте и:
Žene srpskih velikana - one su bile inspiracija
Prokleta Jerina - poslednja srpska despotica
Žene srpskih velikana - uticajne žene
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] Цц [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
