Autor: Ksenija Komljenović
FOTO: Stageraw
Početkom meseca imala sam sreće da posetim Meku klasične muzike - Berlinsku filharmoniju. Iako, nažalost, nisam imala prilike da slušam orkestar, slušala sam jednog od domaćina koncertne kuće, Andreasa Otensamera, dvadesetšestogodišnjeg prvog klarinetistu Berlinske filharmonije u pratnji Potsdam kamernog orkestra.
FOTO: Andreas Ottensamer
Izvođači su bili sjajni. U njihovom nastupu sam mogla naći pregršt uzroka za zadovoljstvo, analizu i divljenje. Andreas je svojom samouverenošću i šarmom začarao sve članove publike (ili sam bar ja tako mislila), dok me iz ličnog transa nije probudio prelazak dubokog disanja u hrkanje čoveka koji je sedeo do mene. Sedeo je uspravno, sa pognutom glavom, dok su mu naočare polako klizile niz nos, alarmirajući ga na buđenje u momentu kada bi dotakle vrh nosa.
Nekoliko minuta kasnije, drugi mladi čovek koji je sedeo do mene u nešto komotnijem položaju, imao je slučaj trzanja noge prilikom upadanja u san. Uz nekoliko promena položaja, ova dva člana publike su gotovo prespavala koncert.
Koji su bili razlozi njihovog spavanja? Dosada ili opuštanje? Kombinacija oba? Zašto stigmatizujemo spavanje u koncertnim salama? Da li je ono manje ili više nedopustivo od spavanja u bioskopskoj sali ili na času joge? Skupa je dremka koja se dogodi u velikim koncertnim kućama. Kada bismo inače voljno platili 30, 50, 100 dolara/evra za sat ili dva sna?
Kompozitor Maks Rihter se dosetio i napisao delo za uspavanu publiku. San (Sleep), osmočasovno delo za klavir, gudače, pevače i elektroniku, Rihter je nazvao „uspavankom za frenetičan svet, muzičkim predelom u koji su ljudi pozvani da spavaju”. Delo je imalo svoju premijeru u Berlinu u septembru protekle godine, sa publikom smeštenom u krevete umesto sedišta između ponoći i osam sati ujutru.
FOTO: Instagram
Prema rečima kompozitora, delo je namenjeno publici koja spava, iako je odluka svakog člana publike da li će muziku iskusiti kroz san ili ne. Delo je nastalo kao posledica Rihterovog interesovanja koje leži u uticaju muzike na moždane funkcije, naročito na stanja mozga različita od uobičajenog: svesnog i fokusiranog na muziku.
Interesantna je činjenica da izvođači moraju biti (naravno) budni i veoma fokusirani da bi izveli ovo delo. Svirati većinom sporu i tihu muziku osam sati je izuzetan izazov, fizički i mentalno, a članovi Američkog savremenog muzičkog ansambla (ACME), koji su izveli premijeru, rekli su da je na bini potrebno mnogo kafe.
Da li nalazite da je spavanje na koncertima izraz lošeg ponašanja ili ne? Bez obzira na to da li vam se dešava da odremate tokom kakvog umetničkog nastupa, da li biste vi voleli da priuštite sebi ovakvo iskustvo?
Ksenija Komljenović
Pročitajte i:
Dela klasične muzike za koja možda niste čuli
Koncertni bonton: koliko je bina sveta?
Zašto su umetnici siromašni?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / Tematski kolumnista". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 18 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
