Заспати на концерту класичне музике...

Autor: Ksenija Komljenović

ФОТО: Stageraw

Почетком месеца имала сам среће да посетим Меку класичне музике - Берлинску филхармонију. Иако, нажалост, нисам имала прилике да слушам оркестар, слушала сам једног од домаћина концертне куће, Андреаса Отенсамера, двадесетшестогодишњег првог кларинетисту Берлинске филхармоније у пратњи Потсдам камерног оркестра.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/зфи1х1уе9/Пицтуре1.пнг" />
ФОТО: Andreas Ottensamer

Извођачи су били сјајни. У њиховом наступу сам могла наћи прегршт узрока за задовољство, анализу и дивљење. Андреас је својом самоувереношћу и шармом зачарао све чланове публике (или сам бар ја тако мислила), док ме из личног транса није пробудио прелазак дубоког дисања у хркање човека који је седео до мене. Седео је усправно, са погнутом главом, док су му наочаре полако клизиле низ нос, алармирајући га на буђење у моменту када би дотакле врх носа.

Неколико минута касније, други млади човек који је седео до мене у нешто комотнијем положају, имао је случај трзања ноге приликом упадања у сан. Уз неколико промена положаја, ова два члана публике су готово преспавала концерт.

Који су били разлози њиховог спавања? Досада или опуштање? Комбинација оба? Зашто стигматизујемо спавање у концертним салама? Да ли је оно мање или више недопустиво од спавања у биоскопској сали или на часу јоге? Скупа је дремка која се догоди у великим концертним кућама. Када бисмо иначе вољно платили 30, 50, 100 долара/евра за сат или два сна?

Композитор Макс Рихтер се досетио и написао дело за успавану публику. Сан (Слееп), осмочасовно дело за клавир, гудаче, певаче и електронику, Рихтер је назвао „успаванком за френетичан свет, музичким пределом у који су људи позвани да спавају”. Дело је имало своју премијеру у Берлину у септембру протекле године, са публиком смештеном у кревете уместо седишта између поноћи и осам сати ујутру.

<�имг цласс="флоат"срц="хттп://с24.постимг.орг/8п40оо6ф9/Пицтуре2.јпг" />
ФОТО: Instagram

Према речима композитора, дело је намењено публици која спава, иако је одлука сваког члана публике да ли ће музику искусити кроз сан или не. Дело је настало као последица Рихтеровог интересовања које лежи у утицају музике на мождане функције, нарочито на стања мозга различита од уобичајеног: свесног и фокусираног на музику.

Интересантна је чињеница да извођачи морају бити (наравно) будни и веома фокусирани да би извели ово дело. Свирати већином спору и тиху музику осам сати је изузетан изазов, физички и ментално, а чланови Америчког савременог музичког ансамбла (АЦМЕ), који су извели премијеру, рекли су да је на бини потребно много кафе.

Да ли налазите да је спавање на концертима израз лошег понашања или не? Без обзира на то да ли вам се дешава да одремате током каквог уметничког наступа, да ли бисте ви волели да приуштите себи овакво искуство?

Ксенија Комљеновић

Прочитајте и:

Dela klasične muzike za koja možda niste čuli
Koncertni bonton: koliko je bina sveta?
Zašto su umetnici siromašni?

***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / Тематски колумниста". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 18 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti