Zašto je bolje da razgovor za posao bude težak?

FOTO: Prof komunikacije

Prevela: Tijana Pavlović

Svaki kandidat želi da kroz proces selekcije prođe što brže i što bezbolnije. „Kada intervju sadrži i proveru vaših sposobnosti, pregled profesionalnog iskustva ili kada se nađete na unakrsnom ispitivanju ispred nekoliko ispitivača, naravno da ćete se zapitati da li je sve to neophodno“, piše na američkom sajtu za zapošljavanje Glassdoor.

Predstavljamo vam tri ključna aspekta razgovora za posao koji vam idu u prilog, naročito kada se radi o poslu koji baš priželjkujete, iako mogu da budu vrlo neprijatni.

1. Komplikovan intervju

U izveštaju objavljenom na američkom sajtu za zapošljavanje Glassdoor predstavljen je rezultat istraživanja na osnovu koga se zaključuje da se zadovoljstvo zaposlenog u velikoj meri povećava kada prođe težak razgovor za posao. Ako težinu razgovora povećamo za 10 %, zadovoljstvo kandidata će se povećati za 2,6 %. Naravno, to ne znači i da mu je drago što je kroz ceo proces prošao.

Teška pitanja, rešavanje problema i drugi testovi omogućavaju poslodavcu da dobije širu sliku o svakom kandidatu. „Što više zna o tvojim osobinama i sposobnostima, to će biti sigurniji da si pravi kandidat za njegovu firmu“, piše u izveštaju.

U suprotnom, kada poslodavac zaposli onog kandidata koji baš i nije najbolji izbor za njega, obično se dogodi da ni sam kandidat ne bude zadovoljan poslom, pa mu se u skladu sa tim i ne posvećuje dovoljno. Najadekvatniji kandidati su uvek i najposvećeniji poslu, a samim tim i najzadovoljniji.

Poslodavci sve više otežavaju razgovore samo iz jednog razloga – da bi bili sigurni da li će kandidat kasnije biti uspešan ili ne.

2. Dug proces intervjuisanja

Istraživanje je pokazalo i da je prosečna dužina trajanja procesa intervjuisanja za posao porasla na 22,9 dana, što je skoro dvostruko više u odnosu na podatak iz 2010. godine, kada je iznosila 12,6 dana. Zašto poslodavcu sada treba više vremena da vas zaposli? Glavni razlog je taj što danas postoji više krugova koje morate da prođete.

Izveštaj navodi i da je broj kandidata koji se suočavaju sa tradicionalnim ispitivanjem „jedan na jedan“ ostao isti, ali da se u drugim fazama vidi porast. Broj ispitanika koji prolaze kroz proces provere istorije zapošljavanja porastao je sa 25% na 43% od 2010. do 2014. godine. „I testovi sposobnosti postaju sve češći, a u periodu od četiri godine zabeležili su porast sa 16% na 23%“, navodi se u izveštaju.

Proces zapošljavanja ne traje isto za sva radna mesta. Izvršna radna mesta, i sva ona koja zahtevaju više sposobnosti od strane kandidata, iziskuju i više vremena za odabir, jer samim tim što želi da vas postavi na visoku poziciju, poslodavac mora da bude siguran da ste pravi kandidat za njega.

Što je duži proces intervjuisanja, veća je verovatnoća da je pozicija za koju se konkuriše od velike važnosti za firmu, pri čemu bi zapošljavanje nedovoljno stručne osobe podrazumevalo i veliki gubitak novca i vremena za poslodavca.

FOTO: One guest at a time

3. Radna preporuka

Iako je teško uspostaviti ih i održavati, poželjno je imati što više poznanstava i kontakata koji su vezani za oblast kojom se bavimo, jer nam mogu biti vrlo korisni prilikom procesa zaposlenja.

Prema podacima pomenutog istraživanja, šansa da dobijemo posao se povećava sa 2,6% na 6,6% - ako imamo radnu preporuku.

IZVOR: Forbes

Tijana Pavlović

Pročitajte i:

Sustinske stvari pogodne za mali posao
Kako odrediti cenu honorarnog rada?
Gordana B: Jezik je sustina identiteta!

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti