Услов за срећан живот је златна средина, ни превише, ни премало - Аристотел. Овај текст посвећујемо примени златне средине у свакодневном животу.
Autor: Јелена Костадиновић
ФОТО: Beautyfeminel
Владика Николај Велимировић каже да сваки дан треба оџивети као целину, проживети га као да је један цео, започет и завршен живот. И у праву је. А како дани пролазе, како се године смењују, како постајем зрелија и одговорнија, схватам да суштина лежи у Аристотеловој златној средини.
Сложићете се да ми, људи, пре свега ми Балканци, умемо да претерамо. Превише очекујемо, превише дајемо или узимамо, премало се надамо, премало се трудимо… У сваком случају, префикс без кога не функционишемо је пре-. А шетајући од екстрема до екстрема, не можемо видети саму суштину, саму бит нечега, саму лепоту у малим стварима, саму маленост у великим стварима. Јер мале ствари су невидљиве у превеликом, а велике не могу стати у премалом.
Зато сам Аристотел тврди да се врлине бирају по начелу златне средине, по начелу умерености, по начелу избегавања неумерених крајности. Човек је човек тек када живи са другим људима и због тога је у стању да развија своју практичну мудрост. Она представља делатност у складу са врлином која подразумева умереност или средину између превише и премало. На пример, храброст је златна средина између лудости и кукавичлика, понос између понизности и сујете, штедљивост између шкртости и расипништва...
И на крају, то и јесте суштина. Пронаћи ону границу средине која нам дозвољава да будемо срећни. Срећа јесте релативна и свакоме од нас представља нешто другачије. Срећа није универзална, већ је један субјективни осећај коме треба тежити.
И док филозофирам од раног јутра, посматрам своју црну кафу како ми се смеши, посматрам себе како се смешим том црном напитку и размишљам колико је она у ствари здрава. Знам да не могу замислити јутро без ње. Знам да ме једино она може истински пробудити и помоћи ми да насмејана дочекам још један дан. Знам да ми она помаже да свесно пишем овај текст.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/6т6едyyј5/цоффее_схортаге_650x406.јпг" />
ФОТО: Guardianly
Али, знам да ствара зависност, знам да чак подстиче нервозу и напетост, а кажу да је и с правом зову црна. Кажу, избегавати кофеин у широком луку. И питам се, како нешто што може проузроковати толику срећу (мој субјективни осећај) може нанети и толико штете?
Најновија истраживања су пак, била блага према овом напитку (који се изгледа не смеши злокобно). Истраживачи са Хауарда дошли до открића да се код људи који дневно пију једну до три шољице кафе за 12% смањује ризик од дијабетеса. Најмање шест студија утврдило је да људи који редовно конзумирају кафу имају 80% мању могућност да добију Паркинсонову болест.
Многим медицинским истраживањима дошло се до закључака да су људи који редовно конзумирају кафу код себе смањили за 25% ризик да оболе од канцера дебелог црева, за 80% ризик да оболе од цирозе јетре и скоро 50% да добију камен у зучи; затим да кафа помаже при контроли астме и заустављању главобоље.
Кафа првенствено подиже расположење. Њен најважнији састојак је кофеин који надражује све делове мозга, а нарочито кору великог мозга. Зато се интелектуални рад побољшава, а умор и поспаност ишчезавају док испијамо овај привлачни напитак.
Ипак, кафа има и своје лоше стране. Сам кофеин изазива зависност уколико га пијемо у великим количинама. Наиме, у само једној шољици кафе налази се око 0,15-0,20 г кофеина. Токсична доза кофеина за људски организам износи око 0,5 грама (3-4 шољице кафе), а смртоносна доза око 10 грама. Управо би веће дозе кофеина довеле до напетости, нервозе, узнемирености, чак срчаних сметњи и на крају, смртоносног исхода.
Уколико се вратимо Аристотеловој златној средини, схватићемо да овај принцип умерености можемо применити и на једноставну ствар као што је јутарња шољица кафе.
Уколико не претерамо и не одемо даље од две шољице дневно, можемо уживати у низу благодети кафе – сем пријатног мириса и укуса, она нас штити од болести, природни је диуретик, лечи главобољу, повећава концентрацију и физичку издржљивост и поправља расположење.
Међутим, уколико се предамо зависности, можемо претрпети разне последице. Зато је крајњи закључак да у свему треба наћи златну средину – треба уживати у умерености, која се такође може тумачити као равнотежа, хармонија, склад, скромност, јер је умереност врлина, а донекле и вештина. Кад човек живи умерено, отвара врата здрављу и повећаној енергији. Зато открива сасвим нове доживљаје. Испијте кафу до краја и посветите се дневним обавезама са осмехом на лицу, са знањем о благодетима кафе, али и о златној средини која може да нас оплемени, а живот нам учини још лепшим.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
