Tweet
Odavno je poznata izreka da je „ponavljanje majka znanja“. Ponavljenjem, gradivo se „gravira“ u naš mozak i put do zaboravljanja je mnogo teži. Zbog činjenice da lako pamtimo, a još lakše zaboravljamo, pred vama se nalaze činjenice zašto je važno da ponavljate naučeno.

Autor: Stefan Mirković

FOTO: Carnegie Mellon University

Zaboravljanje je prirodan proces i podrazumeva potpuno ili delimično, trajno ili privremeno gubljenje onoga što smo naučili, kao i nemogućnost reprodukcije ili prepoznavanja naučenog materijala. Postoje dve vrste zaboravljanja: spontano i aktivno zaboravljanje. Do spontanog zaboravljanja dolazi usled neponavljanja ili nekorišćenja naučenog. Akivno zaboravljanje nastupa kada se mešaju dve vrste gradiva.

Postoje četiri razloga za zaboravljanje:

1. retroaktivna inhibicija – gradivo koje učite sada, „briše“ prethodno gradivo;
2. proaktivna inhibicija – ono što ste naučili ranije, ometa ono što učite sada;
3. dug vremenski period – informacije koje ste jednom naučili, a ne koristite ih često, brišu svoj biohemijski zapis u mozgu i lako „ispare“;
4. učenje „napamet“ – pristupiti učenju štreberski i „nabubati“ sve mehanički, bez povezivanja sa prethodnim zanjima, rezultuje pamćenjem kratkog daha, „kako došlo, tako i otišlo“.

Najčešći od svih uzroka je proaktivna inhibicija, ali postoji trik koji će rešiti i taj problem:
nakon što usvojite gradivo, napravite pauzu i svoju pažnju usmerite na skroz drugačiju stvar, pa se kasnije vratite učenju. Tako će šanse da zaboravite gradivo biti znatno manje.

FOTO: Pixabay

Strategija optimalnih intervala

Strategija optimalnih intervala podrazumeva raspoređivanje obnavljanja gradiva u pažljivo odabranim vremenskim intervalima koji se nazivaju optimalni intervali. Optimalni intervali se izračunavaju na osnovu dva suprotstavljena kriterijuma:

1. Intervali treba da budu toliko dugi, da omoguće nisku učestalost obnavljanja i da iskoriste takozvani efekat razdvajanja, po kome duži periodi između obnavljanja, do neke granice, daju bolje pamćenje.

2. Intervali treba da budu dovoljno kratki, da obezbede da materijal još uvek nije zaboravljen. To znači da intervali treba da budu toliko dugi, koliko je potrebno da se mali deo znanja zaboravi.

Indeks zaboravljanja

U vezi sa strategijom optimalnih intervala je i pojam indeksa zaboravljanja. Indeks zaboravljanja je indeks kojim se meri nemogućnost reprodukovanja ili prepoznavanja ranije naučenog materijala.

Kako su autori Vodiča za učenje naveli, indeks može varirati od 3%, za sporije i veoma tačno učenje, do 20% za brže učenje, karakterisano manjim zadržavanjem znanja. Ako indeks zaboravljanja padne ispod 3%, brzina sticanja znanja postaje mnogo spora i neprihvatljivo niska.

Sa druge strane, brzina sticanja znanja dostiže vrh kada je indeks zaboravljanja negde oko 20%. Iznad te vrednosti i zadržavanje i brzina sticanja znanja opadaju. Kod klasičnog učenja, u kome su ponavljanja proizvoljno postavljena, indeks zaboravljanja je značajno iznad 50%.

Primenom ove tehnike ubrzaćete svoje učenje nekoliko puta, a i imaćete više vremena za obnavljanje. O značaju ponavljanja za uspešno i efikasno učenje govore i preporuke mnogobrojnih istraživača procesa učenja. Oni su utvrdili da najmanje četvrtina, a poželjno bi bilo da je u pitanju polovina, od ukupno predviđenog vremena za učenje, treba da bude potrošena na utvrđivanje i ponavljanje gradiva.

Kako ponavljati?

Ponavljanje ne bi trebalo da bude puko preslišavanje ili iščitavanje, već bi trebalo da služi da, to što ponavljate, povezujete sa ostalim znanjima koja posedujete, da promišljate o tome na čemu je fokus vaše pažnje. Nakon učenja, koje je trajalo jedan sat, najbolje bi bilo da naučeno ponavljate od 15 do 20 minuta.

Na sledećem linku detaljnije pročitajte o vremenskim razmacima koje bi trebalo da pravite između svakog učenja.

Pre svega, vrlo je značajno da počnete da učite na vreme. Poznata je činjenica da je za pretvaranje kratkoročnog u dugoročno pamćenje potrebno od šest do osam nedelja. Kampanjsko učenje je, pre svega, štetno i pritom dolazi do zgusnutog broja informacija, što vam „ubija“ volju i motivaciju za učenjem i umara vas.

Dakle,
1. počnite na vreme;
2. pravite pauze u učenju;
3. odredite sebi najbolje intervale;
4. ponavljajte, ponavljajte... i...

Srećno!


IZVORI: Neuroscience News / Vodič za učenje - LINK Group

Govori ono što misliš.

***

Pročitajte i:

Načini koncentrisanja koji pomažu pri učenju
Zašto je važno da se motivišete za učenje?
9 tehnika za brže pamćenje tokom učenja

***

Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente, gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI