Autor: Milana Ljubisavljević
FOTO: www.oprah.com
Na slici gore je poznati primer neodgovarajuće upotrebe suplemenata - koloidne vode, što može dovesti do toga da koža čoveka TRAJNO poplavi! Ko planira da koristi tzv. srebrnu vodu neka način upotrebe detaljnije ispita.Takođe, svakodnevni unos ogromne količine šargarepe može učiniti da koža požuti, mada to ne ostaje zauvek.
Većina ljudi misli da uzimanje suplemenata u celosti poboljšava njihovo opšte zdravlje. Ono o čemu većina ljudi ne (želi da) misli je definicija suplemenata: dodatak ishrani koja već sama po sebi mora biti zdrava.
Važno je i sledeće: suplementi se ne smatraju lekovima, već hranom (tačnije, dodacima u ishrani), zbog čega efikasnost njihovog navodnog dejstva ne mora da se dokazuje. Pre nego što izađu na tržište, ispituje se samo da li su štetni, a ne mora se dokazati da li deluju tako kao što obećavaju. Zbog toga ima mogućnosti za prevare u smislu izneverenih očekivanja potrošača (zbog lažne reklame od strane proizvođača). Zbog toga se i ne mogu pravno goniti ukoliko ne ispune obećanja iz reklama. Budimo svesni da je i termin "prirodno" nešto što se često dodaje radi marketinga samo da bi se povećala cena, a često takav proizvod nije niti prirodan, niti zdrav.
Ko možda treba da koristi suplemente?
Prava hrana jeste najbolji (i najmanje rizičan) način da se obezbede svi telu potrebni sastojci.
A osobe koje bi mogle da razmotre uzimanje suplemenata su: žene u trudnoći i tokom dojenja, sa obilnim menstrualnim krvarenjem, u periodu pre menopauze, kao i osobe koje puše i one koje piju veće količinie alkohola, osobe na restriktivnim dijetama, vegani (recimo, vitamin B12 se nalazi samo u hrani koja potiče od životinja).
Istraživanja
U istraživanju u Ajovi, SAD, pokazalo se da su žene koje koriste suplemente i inače zdravije i ponašaju se preventivno. Izgleda da suplemente unose one osobe kojima su manje potrebni. Međutim, u tom istom istraživanju pokazalo se da je unos određenih vitamina i minerala povezan sa većim rizikom od štetnih posledica (a to su: multivitamini, B6, folna kiselina, gvožđe, magnezijum, cink i bakar). Povezanost je bila najjača sa prevelikim unosom gvožđa, dok je suplement kalcijuma bio sa najmanjim rizikom.
Drugo istraživanje iz 2012. pokazalo je da upotreba multivitamina kod muškaraca u jako malom procentu smanjuje rizik za rak (ali to ne važi za rak prostate koji je kod njih najčešći), dok u prevenciji drugih bolesti nije bilo efekata. Konkretno u vezi prevencije raka prostate: kasnije se istraživalo da li suplementi selena i vitamina E smanjuju rizik. Dobijeni su rezultati da ne smanjuju, ali i da unos vitamina E pojedinačno - povećava rizik.
Takođe, još neki od nepovoljnih rezultata istraživanja u vezi suplemenata pokazalo je da: beta-karoten povećava rizik od raka pluća kod pušača; folna kiselina povećava rizik od prekanceroznih polipa. Najrizičniji su beta-karoten, vitamin A i E, a najmanje rizični vitamin C i selen. Za omega-3 masne kiseline se nije dokazalo da sprečavaju kardiovaskularne bolesti, ali mogu biti dobre protiv simptoma reumatoidnog artritisa. Neka druga istraživanja su pokazala da multivitamini smanjuju rizik od srčanih bolesti, raka debelog creva i raka dojke. Ovo sve važi za vitamine u vidu suplemenata, a ne prirodne.
Ima metodoloških problema sa istraživanjima ovog tipa, kao na primer – potrebne su decenije da se neke bolesti razviju, a istraživanja uglavnom ne traju toliko.
Zaključak o suplementima
Sve u svemu, upotrebom suplemenata uglavnom nema smanjenog rizika za rak, ali ponekad ima povećanog rizika. Loši efekti mogu nastupiti zbog prevelikih doza suplemenata, zbog njihovog lošeg kombinovanja, ili zbog njihove neispravnosti. Svakako ih ne treba uzimati na svoju ruku!
Preveliki unos vitamina i minerala i njihove različite kombinacije mogu smanjiti mogućnost da ih telo apsorbuje, te više nije uvek i bolje. Takvo dejstvo je izraženije kod multivitamina nego kod pojedinačnih.
Zanimljivost: višak vitamina koji se rastvaraju u vodi (B i C) odlazi kroz mokraću, ne gomila se u telu. Međutim višak onih koji se rastvaraju u masti (vitamin D i A) , može biti toksičan ukoliko je unos visok na duže staze, pošto se talože u masnom tkivu.
Ako je moguće putem zdrave ishrane uneti sve potrebne sastojke, ne preporučuje se unos suplemenata. Čak i ako nekome nedostaje par nutrijenata bolje je to nadoknaditi malom izmenom ishrane. Sa tim jednostavno nema ovih rizika.
Da ponovimo, obratite pažnju na to da unos suplemenata nije bezazlen. Kao što mnogi mogu pogrešno da misle da mogu bez posledica da jedu šta god im padne na pamet, računajte da to pogotovo ne važi za suplemente. Drugim rečima, nije bez rizika da bi se uzimalo na svoju ruku i bez preke potrebe.
Očekujte nastavak teksta za nedelju dana, na temu: superhrana – hrana koju bi trebalo da jedete više
Ovaj tekst zasnovan je na onlajn nutricionističkom kursu “Ishrana, zdravlje i životni stil: pitanja i saznanja”, sa Vanderbilt univerziteta, SAD. Autorka kursa je profesorka nutricionizma Džejmi Poup (Jamie Pope).
Više informacija iz ovog nutricionističkog kursa možete naći na blogu ishranazdravlje blogspot com.
Pratite Zdravu ishranu i na Fejsbuku, Tviteru i Gugl+.
Milana smatra da sve može biti bolje, a pogotovo mi sami.
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
