Зашто се млади веселе уз кич и шунд?

Autor: Бојан Петровић

ФОТО: Telegraf

„С ким си синоћ био, да ли она зна, не зна она, не зна она, знам само ја. Девојка за једно вече мисли, брига ме, ал’ код тебе су још увек моје гаћице“ само је један у низу стихова који се могу чути из ноћних клубова и дискотека, у које све чешће излазе особе млађе од 18 година.

Да ли су текстови овакве врсте оно уз шта млади треба да се веселе? Ово питање пролази кроз главу свакоме ко види данашњу омладину. Девојчице све чешће покушавају да изгледају као певачице са малих екрана, момци се још у најранијем добу навикавају на алкохол као свакодневицу, старлете окупирају нашу штампу. Зашто је то тако?

Оваква врста текстова настаје наменски за неку музику и они се пласирају јавности путем упорног пуштања на комерцијалним радио и телевизијским станицама, интернет порталима, друштвеним мрежама. Психолози кажу да је музика та која нас највише обузима, да заправо мелодија има ту моћ да понесе и изнесе неке дискутабилне текстове. Познати српски текстописац, Марина Туцаковић, својевремено је изјавила да мисли да текстови не треба да садрже неку поруку, него да имају емоцију, да буде успомене, да опишу тренутак и да буду шаљиви. Како песма без поруке? То би било као да кажемо читам Толстојеву „Ану Карењину“, а порука тог дела ми није битна.

Занимљиво је то да се Срби у изласку проводе уз срцепарајуће песме. На почетку, док се „не загрејемо“, како се то у жаргону каже, слушамо брже и песме са веселим тоном, али тамо негде иза два сата после поноћи увек се нађе по који народњак са текстом који носи поруку бола, сломљене душе, изгубљене љубави. Да иронија буде већа уз песму чији је наслов „Умирем мајко“ прослављају се рођења деце, свадбе и некада испраћаји у војску.

Да овакви текстови не постоје само у турбо-фолк музици, доказ је стих песме „Зла барбика“ Ане Николић који гласи „лудило у клубу к’о каријес на зубу“ или оне од Дина Мерлина „Учини ми праву ствар“ која каже „е, како ме љуби као да се порађа“. Опет, ако бисмо погледали мало шире, приметили бисмо да и у глобалној музичкој индустрији има нумера које када чујеш, станеш и мало боље размислиш и запиташ се: „Шта је управо овај отпевао?“.

„Са естетског становишта, такви текстови су потпуни фалш и промашај, потпуни шунд”, рекао би професор Филозофског факултета из Новог Сада, Драган Станић, и додао да, заправо, постоји карактер шунд менталитета који се систематски негује од стране управо музичке индустрије и да су ови појединци добри представници таквог једног типа.

Оно што потврђује ову теорију јесу песме које се масовно штанцају у последње време, а као извођачи се махом представљају старлете. Међу првима која је на овим просторима прешла у „музичке воде“ била је хрватска старлета Симона Готовац која је 2008. године снимила песму назива „Лова“, која почиње: „Мало пара, пуно крокодила, а ја нећу живјети без стила. Хоћу Гучи, Праду и Версаће, а не да неком ноћу перем гаће“. Истина, песама је наишла на подсмевање тамошње јавности, али јој је и дат велики публицитет константним приказивањем у медијима. Код нас, старлете тек најављују свој улазак у музику.

Према речима професора Станића, та се индустрија не може тек тако неким декларацијама уништити, она ће постојати, као што је и у оном изворном сеоском амбијенту постојао један врхунски гуслар и постојали су они, који су на један крајње баналан начин, користили неке изражајне могућности у српској традицији.

Како и данас постоје врхунске естете, као што су врхунски песници, тако и са друге стране постоје текстописци, који ће само зато да би зарадили неки динар, неке своје доживљаје исказати на један крајње баналан начин. Нажалост, не постоји начин како да се песме са ласцивним и бесмисленим текстовима укину или забране, али увек постоји могућност да своје видике отворите ка другим музичким правцима.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti