Новинар Джон Халтивангер је написао текст у коме је навео да школске оцене не одражавају интелектуални капацитет људи, а да студенти са осредњим просеком постижу више успеха у животу од оних са одличним оценама.
Фото: Zelena učionica
Превела: Катарина Косовић
Као што већ знамо, добре оцене нам не гарантују увек карту за срец́ну будуц́ност, а не важи ни правило да они који су били лоши у школи, након дипломирања, аутоматски остају незапослени. Међу необразованима постоје богати, славни, успешни и истрајни, којима многи завиде.
Интелигенција је апстрактан појам, а академски успех није увек најбољи начин да се она измери. Успех дипломираног академског грађанина је дефинисан на основу онога што је постигао ван установе, а школа није увек права припрема за оно што нас чека у самосталном животу.
Стив Джобс, на пример, никада није завршио факултет, као ни Марк Закерберг, ни Бил Гејтс. Сергеј Королев, који је послао први вештачки сателит у свемир, био је прилично лош у школи. Владимир Мајаковски је био толико лош студент, да није могао да прочита Ану Карењину до краја. Чак је и Јосиф Бродски био један од највец́их незналица у школи, што га није спречило да прими Нобелову награду за књижевност.
Успех захтева страст, упорност, емоције, способност да се преживе тешки тренуци и, посебно, да се разуме вредност неуспеха. Зато толики људи, од којих нико није очекивао никакво остварење због слабог успеха у школи, сада владају светом. Они разумеју шта значи борити се, јер, за разлику од одличних ученика, од детињства су научили да контролишу и превазиђу своје неуспехе. За разлику од одличних ђака, они се не боје да ризикују, да прекрше правила и зато могу да створе нешто оригинално.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://с23.постимг.орг/75сн0лнеј/7_Террибле_Хоррибле_Но_Гоод_Верy_Бад_Студент.јпг" />
Фото: Thomas Edison State University
Студент са слабим успехом, обично је лидер у свом кругу пријатеља, спреман је да води друге, вешто избегавајући школски систем. Међу таквим појединцима налази се највец́и проценат креативних људи, који не размишљају на класичан начин. Психолози су сигурни да њих, једноставно, не интересују сви предмети.
У школи нас уче да „може бити само тако и никако другачије” и због тога губимо вољу да размишљамо ван онога чему нас уче и да проблеме решавамо другачије. Многи богати су богати, јер сагледавају ширу слику ствари. Њима нико не каже да је то немогуц́е. Увек раде ствари на свој начин и као резултат тога, побеђују.
Међутим, то не значи да лоше оцене у школи обезбеђују успех у животу, али ни савршени резултати нису гаранција да ц́е неко постићи велики успех. Оцене су само бројке на папиру. Уосталом, наш живот је дефинисан нашим карактером, искуством и везама, а не само школским оценама.
Стога, ако сте завршили школу или факултет са, не тако високим оценама, не очајавајте. Живот је низ успона и падова. Научили смо много корисних ствари током школовања, али стварно знање добијамо после изласка из учионице.
Извор: El Ciudadano
Катарина Косовић
***
Прочитајте и:
Od beskućnika do milijardera i investitora
10 navika uspešnih osoba pre spavanja
Visok prosek: da li vam je potreban?
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади, који желе да се опробају у превођењу текстова са шпанског, то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму, ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected], са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
