Најновија белгијска студија, објављена у часопису “Неуролмаге”, доказује да уметници имају другачију структуру мозга од осталих људи, наводи Телеграф.
Приредила: Марија Планић
ФОТО: Mercedes-Benz
Према истраживањима, уметницима је таленат урођен, али вежбање и околина могу имати кључну улогу у развоју њихових способности, мада тачан однос између природе и развоја, остаје и даље нејасан.
Др Ребека Шамберлен са Унивезитета у Левену, која је водила ово истраживање, изјавила је да је њен циљ био да открије како уметници виде свет другачије. Она је, заједно са својим колегама, помоћу тзв. воксел-базиране морфометријске методе (ВБМ) скенирала мозгове 21 студента ликовних уметности, а затим их је упоредила са снимцима мозгова 23 не-уметника. Детаљни снимци показали су да уметници имају знатно више сиве материје у делу мозга у теменом режњу, званом прецунеус.
"Тај део је повезан са низом функција, али потенцијално са стварима које се могу довести у везу са креативношћу, као што је визуелно приказивање - могућности манипулације сликама у мозгу, њиховог комбиновања и деконструисања", рекла је др Шамберлен за ББЦ.
Од учесника истраживања се, између осталог, тражило да праве цртеже, а стручњаци су покушали да успоставе везу између тих цртежа и количине сиве и беле материје у њиховом мозгу. Бољи цртачи имали су већу количину сиве и беле материје у малом мозгу, као и у суплементарном моторичком делу. Оба подручја мозга контролишу фине моторичке способности и обављање рутинских радњи. Сива материја је већим делом састављена од нервних ћелија, док је бела материја одговорна за комуникацију између предела са сивом материјом.
Марија је заљубљеник у позориште, која кроз сваку своју улогу покушава, најпре да разуме поступке људи у појединим ситуацијама, а потом да своје сазнање пренесе на гледаоце.
ИЗВОР: Telegraf
