Tweet
Kakvu razliku pravi list! Pa, ne jedan list. Imamo 3,1 bilion drveća na našoj planeti - to je 422 stabla po osobi. Ako računamo svo lišće na ovom drveću i pogledamo šta su kolektivno uradili za vazduh oko nas, efekat je zapanjujući. Postoji video zapis is NASA-e. Kada ga pogledate, možda će vam vilica pasti – samo malo...

Foto: Zanimljivosti dana

Prevela: Sanja Davidović

Ona prati tok ugljen-dioksida širom planete preko 12 meseci, počevši od januara. Najveći deo akcije odvija se na severnoj hemisferi jer je tamo najveći deo zemljišta, tako da je tamo većina drveća. Najveće umerene šume su u Kanadi, Sibiru i Skandinaviji.

Evo u čemu je stvar kod drveća...

Znamo da apsorbuju vazduh. Njihovi listovi grabe ugljen-dioksid, a onda, uz pomoć sunca, ugljenik ostaje u drvetu (granama, stablu). Kiseonik se oslobađa. Kada dođe zima, lišće opadne, drveće je golo. Bilo koji dodatni ugljen-dioksid će verovatno visiti u atmosferi – sve do juna.

Razlika koju donosi jun

To je mesec kada se bilioni i bilioni listova otvaraju, rastu i počinju da dišu, i ono što ćete videti u videu je njihov kolektivni udah koji bukvalno čisti nebo. Ovaj video počinje u januaru, ali nastavite da gledate sve dok ne dođemo do juna (onda jula, onda avgusta). To je kao da severne šume postaju gigantski usisivač, čiste vazduh, usisavaju ugljen-dioksid sve do novembra.

Kada lišće opada, situacija se menja i to deluje pomalo zastrašujuće. Pogledajte:

Razmotrite fantastičnu razmeru ovog globalnog plesa. Počinje sa 3.1 bilion drveća. To je poslednji popis objavljen pre nekoliko meseci u naučnom časopisu „Priroda“ (Nature) od strane Tomasa Krautera, doktora nauka na Institutu za klimu i energiju. Ako je u pravu, ima više drveća na Zemlji nego zvezda na Mlečnom putu.

Sada zamislite koliko lišća može biti na svom tom drveću. To je veoma veliki broj. Univerzitet u Vašingtonu pokušao je da prebroji lišće na „zrelom hrastu“, ali hrastovi su tako promenljivi da samo mogu da nam daju niz: 200 hiljada do pola miliona lišća po drvetu.

Sledeće, pogledajte bliže bilo koji list hrasta ili bilo koji drugi list (ili, u tom cilju, površinu bilo koje zelene biljke, čak i vlat trave) pomoću lupe. Naći ćete male cevi za disanje pod nazivom stome. Na grčkom to znači „usta“, jer, kao i usta oni su otvori koji omogućavaju vazduhu da uđe.

Možete o njima razmišljati više kao o plućima, često sa iscedljivim otvorima. To je mesto gde ugljen-dioksid ulazi, a izlazi kiseonik. Fotograf Robert Daš koristi elektronski mikroskop za skeniranje kako bi povećao površinu stvarnog hrastovog lista 150 puta, i sve one male otvore – poput otvora koje vidite ovde. Ukazaćemo na nekoliko tački...

Foto: National Geographic

Ima ih tako mnogo! Na, recimo, kvadratni milimetar lista – to je hiljaditi deo kvadratnog inča – možete naći stotine do hiljade malih pluća.

Pa, razmotrite: ako pomnožimo sva ta lisnata pluća i sve te listove, i dodamo travu u nagodbu, govorimo o nezamislivo ogromnom planetarnom sistemu disanja – gigantskoj zelenoj mašini koja vuče ogromne količine ugljen-dioksida iz vazduha, posebno u letnjim mesecima.

To je baš ono što nam pokazuje video NASA-e: možemo videti kada se Zelena mašina uključi, onda, nekoliko meseci kasnije, isključi. Kada je uključena, kada su listovi napolju, i oni ružni, zatrovanost koja izgleda poput uvijene kore pomorandže i crvena boja gube se sa neba. Mašina radi. A ovo se događa svake godine. To je kao da sama Zemlja ima pluća.

Pomoć!

Ali i pored sve te snage pluća, koncentracija ugljen-dioksida nastavlja da raste u atmosferi. Očigledno sipamo toliko ugljen-dioksida u nebo da drveće ne može da drži korak sa tim.

Istraživanje na Jejlu je pokazalo da je pre 20 hiljada godina bilo duplo više drveća na Zemlji. Očigledno, treba nam njihova pomoć. Treba nam više drveća. Stvarno nam treba.

Da biste videli ko ispušta najviše ugljen-dioksida u nebo, pogledajte grafikon sa Univerziteta Džordž Vašington. Pokazuje da su Kina, SAD, Indija i Rusija najveći prestupnici, ali svaka nacija je navedena u opadajućem redosledu, tako da možete videti kako vaš omiljeni narod radi.

Drveće u međuvremenu nije jedini brisač ugljen-dioksida na planeti. Okeani, takođe, usisavaju ugljen-dioksid. Životinje jedu ugljenik, umiru i potonu na dno mora. Beli Klifovi Dovera su napravljeni od kostura životinja bogatim ugljen-dioksidom. Kreda je u osnovi skladištenje ugljenika.

Foto: National Geographic

Dakle, biljke su jedini prečišćivači vazduha, tako da ne bi bilo loše da ih imamo više.

Izvor: National Geographic

Sanja je večiti sanjar koja će pokušati da vam objasni nerazumljiv svet odraslih i njihove međusobne odnose.


***
Pročitajte i:

Branko Ćopić: Deca su najveća radost
Ah, ti neophodni razgovori!
Kako društvena aktivnost utiče na nas?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI