Autor: Mia di Vina
FOTO: wordpress
Amerika (ne u smislu bezočne-vlade-obaveštajnih-agencija-multinacionalnih-korporacija-genetski-modifikovane-hrane-kriminala-nejednakosti-neobrazovanosti-zla-koje-guta-sve-pred-sobom ili šta već u vama lično bude bes) mi je dala slobodu u vidu daljina, bezbriga i blažene, klinačke neodgovornosti. Dugo mi je vremena trebalo da shvatim šta je to bilo, šta to bi, pa da ja ne budem ja, nego neko sasvim drugi ili možda treći. A onda epifanija! Pa bila sam malo muško.
Eto, otrcani čika Frojd je pričao da su devojčice podsvesno ljubomorne što nemaju pišu kao dečaci, i nije bio sasvim u krivu. Čast nekim drugaricama, odgovorno tvrdim da nije baš tako plastično. Al’ nije ni daleko od istine. Sigurno da će žena pre i iskrenije poželeti da bude muškarac, nego obrnuto (ne pričamo sad o nabavci piše, nego o onoj klasičnoj š’o-se-nisam-rodila-k’o-muško kuknjavi). Nema više odlaska u boj ili lov pa je, eto, biti muškarac danas mnogo lagodnije. Od žene balkanike se očekuje da bude (čekaj, a ko to očekuje?) smerna k’o kaluđerica, al’ nikako dosadna. Ako žena nije sve što žena treba i mora da bude, sama je kriva (stani, a ko to kaže?)!
Kada se rodiš ne znaš ništa, a, vremenom ukapiraš da si, eto, devojčica a ne dečak al’ ne bude ti odmah jasno (delimično jer još ne barataš apstraktnim pojmovima) ni da tu ima sudbonosnih razlika ni da li si na dobitku ili gubitku. Život te nauči da su razlike, ipak, znatne, i da nije najgore što ne možeš da kažeš da ti puca ona stvar. Da ti, recimo, puca ona stvar ako nisi žena balkanika. Jer, na Balkanu živiš. Kao kad bi pandu bilo baš briga, ako završi u Amazonu. Ono kao, može, al’ no bamboo for you.
A onda recimo rokenrol, majka i maćeha. Jeste da je mnogo –većina – pesama tu posvećena ženama, jeste da su neke od njih ljubavne, a neke od tih najlepše ljubavne pesme, al’ žena je u rokenrolu jedno pasivno biće, a neretko i stvar. I mnogo tih pesama posvećenih ženama su, blago rečeno, himne u ime većih ili, khm, manjih, frustracija (nula za humor, al’ meni opet smešno). Mi, dakle, hoćemo taj pijedestal al’ nećemo vaše zahteve. Što mu dođe isto kao ono što hoćete vi od nas. Ta-da!
Dvostruki aršini nisu nastali sami od sebe. Neko im je kumovao, neko ih blagosiljao. I jeste, dvosmerni su, jes’ vala teško da se baš nikad ne razmišlja u istim tim stereotipnim okvirčićima. Al’ ajde da ne. Dakle, ekvivalent onome “Što je Ona kurva a On frajer” ima i ovo “Što Ona ne sme a Njemu se može”. I, što? Pa zato što je ovo muški svet. Biti žena u muškom svetu je velika stvar. No, ako je muški svet, ne znači da su samo muškarci krivi. I žene pred sud! Same smo tražila jednakost. A i nejednakost, ako može, neka je tu, da se ima za posebne prilike. I tako smo dovele do toga – njima se može, nama ne.
Al’ pre nego što odlutam daleko, ovo je bila moja željena poenta : žene koje piju. Koje piju, jer vole. U ovom svetu je teško osloboditi se kandži kolektivnog mišljenja. Dama treba da bude odmerena i umerena u svemu. Ni u čemu da ne preteruje, nego da bude ljupka i dražesna i ne previše bučna. Ja ne poznajem nijednu, drago mi je. Kapiram da takve lutke opako idu na živce, ako ih još i ima. I ko to još traži?
Ne kažem da treba da postanemo alkoholičarke da bismo dokazale da se i nama može, to je moronski, niti o tome govorim. Nego, čini mi se da mahom nisu muškarci, bar ne oni rođeni posle sedamdesineke, ti koji stvaraju niti se previše bave tom vrstom stereotipa. To su najčešće same žene, koje sabotiraju same sebe, odnosno, ne, koje sabotiraju ostale žene, one druge. Sva ta zaprepašćivanja i iščuđavanja. “Ne ide da žena…”, pa dopuniti po želji. Tako nešto čujem isključivo od žena. Dakle, od nečega što je nastalo u nekom davnom, dalekom svetu, izrodilo se čudovište, a same žene su ga hranile. A nije neka velika mudrost da se iskorači iz toga. Jeste, nije alkohol naivan, mamurluk, pa ono kad se probudiš nakon terevenke i lupiš o čelo. Al’ neću da se sablažnjavam ako vidim devojku na ulici u pozi Supermena. Dešava se. Ta devojka sam mogla da budem ja ili neka moja. Samo nemoj sama da se šetaš pijana noću u gradu punom manijaka gde može svašta da ti se desi. Nemoj da piješ da se napiješ, osim ako moraš. Nemoj da piješ da budeš neko drugi. Nemoj da piješ jer svi piju. Nemoj ni da me slušaš. Pij ako ti se pije. Pij jer i ako uživaš u tome. Jer, svi smo ljudi. Biću namerno predvidljiva.
Aj živeli!
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Imate više od 15 godina? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
_thumb2.jpg)
