На страну жестоки културни шок и опора емоционална и психичка конфузија по повратку из Америке земље велике, било је тешко преточити доживљаје у речи - спољашње, а нарочито унутрашње.
Autor: Миа ди Вина
ФОТО: wordpress
Америка (не у смислу безочне-владе-обавештајних-агенција-мултинационалних-корпорација-генетски-модификоване-хране-криминала-неједнакости-необразованости-зла-које-гута-све-пред-собом или шта већ у вама лично буде бес) ми је дала слободу у виду даљина, безбрига и блажене, клиначке неодговорности. Дуго ми је времена требало да схватим шта је то било, шта то би, па да ја не будем ја, него неко сасвим други или можда трећи. А онда епифанија! Па била сам мало мушко.
Ето, отрцани чика Фројд је причао да су девојчице подсвесно љубоморне што немају пишу као дечаци, и није био сасвим у криву. Част неким другарицама, одговорно тврдим да није баш тако пластично. Ал’ није ни далеко од истине. Сигурно да ће жена пре и искреније пожелети да буде мушкарац, него обрнуто (не причамо сад о набавци пише, него о оној класичној ш’о-се-нисам-родила-к’о-мушко кукњави). Нема више одласка у бој или лов па је, ето, бити мушкарац данас много лагодније. Од жене балканике се очекује да буде (чекај, а ко то очекује?) смерна к’о калуђерица, ал’ никако досадна. Ако жена није све што жена треба и мора да буде, сама је крива (стани, а ко то каже?)!
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/xтрхј5гбн/друга.јпг" />
Када се родиш не знаш ништа, а, временом укапираш да си, ето, девојчица а не дечак ал’ не буде ти одмах јасно (делимично јер још не бараташ апстрактним појмовима) ни да ту има судбоносних разлика ни да ли си на добитку или губитку. Живот те научи да су разлике, ипак, знатне, и да није најгоре што не можеш да кажеш да ти пуца она ствар. Да ти, рецимо, пуца она ствар ако ниси жена балканика. Јер, на Балкану живиш. Као кад би панду било баш брига, ако заврши у Амазону. Оно као, може, ал’ no bamboo for you.
А онда рецимо рокенрол, мајка и маћеха. Јесте да је много –већина – песама ту посвећена женама, јесте да су неке од њих љубавне, а неке од тих најлепше љубавне песме, ал’ жена је у рокенролу једно пасивно биће, а неретко и ствар. И много тих песама посвећених женама су, благо речено, химне у име већих или, кхм, мањих, фрустрација (нула за хумор, ал’ мени опет смешно). Ми, дакле, хоћемо тај пиједестал ал’ нећемо ваше захтеве. Што му дође исто као оно што хоћете ви од нас. Та-да!
Двоструки аршини нису настали сами од себе. Неко им је кумовао, неко их благосиљао. И јесте, двосмерни су, јес’ вала тешко да се баш никад не размишља у истим тим стереотипним оквирчићима. Ал’ ајде да не. Дакле, еквивалент ономе “Што је Она курва а Он фрајер” има и ово “Што Она не сме а Њему се може”. И, што? Па зато што је ово мушки свет. Бити жена у мушком свету је велика ствар. Но, ако је мушки свет, не значи да су само мушкарци криви. И жене пред суд! Саме смо тражила једнакост. А и неједнакост, ако може, нека је ту, да се има за посебне прилике. И тако смо довеле до тога – њима се може, нама не.
Ал’ пре него што одлутам далеко, ово је била моја жељена поента : жене које пију. Које пију, јер воле. У овом свету је тешко ослободити се канџи колективног мишљења. Дама треба да буде одмерена и умерена у свему. Ни у чему да не претерује, него да буде љупка и дражесна и не превише бучна. Ја не познајем ниједну, драго ми је. Капирам да такве лутке опако иду на живце, ако их још и има. И ко то још тражи?
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с22.постимг.орг/4н366уyј5/20гирлсмаин1501а.јпг" />
Не кажем да треба да постанемо алкохоличарке да бисмо доказале да се и нама може, то је моронски, нити о томе говорим. Него, чини ми се да махом нису мушкарци, бар не они рођени после седамдесинеке, ти који стварају нити се превише баве том врстом стереотипа. То су најчешће саме жене, које саботирају саме себе, односно, не, које саботирају остале жене, оне друге. Сва та запрепашћивања и ишчуђавања. “Не иде да жена…”, па допунити по жељи. Тако нешто чујем искључиво од жена. Дакле, од нечега што је настало у неком давном, далеком свету, изродило се чудовиште, а саме жене су га храниле. А није нека велика мудрост да се искорачи из тога. Јесте, није алкохол наиван, мамурлук, па оно кад се пробудиш након теревенке и лупиш о чело. Ал’ нећу да се саблажњавам ако видим девојку на улици у пози Супермена. Дешава се. Та девојка сам могла да будем ја или нека моја. Само немој сама да се шеташ пијана ноћу у граду пуном манијака где може свашта да ти се деси. Немој да пијеш да се напијеш, осим ако мораш. Немој да пијеш да будеш неко други. Немој да пијеш јер сви пију. Немој ни да ме слушаш. Пиј ако ти се пије. Пиј јер и ако уживаш у томе. Јер, сви смо људи. Бићу намерно предвидљива.
Ај живели!
***
Волите да пишете у слободно време? Имате више од 15 година? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
Odricanje od odgovornosti
