Žena je ženi vučica

Autor: Milica Jovčić

FOTO: Vecernje novosti

Jedna pametna, lepa uspešna žena sa dobrom porodicom će kod druge izazvati zavist, ljubomoru i agresiju. Šta je to u ženama što ih tera da se međusobno takmiče i uništavaju? Mislila sam da su kompeticija i agresija nešto protiv čega se borimo jer je zaostalo. Zanemarimo sve teorije i pogledajmo lične primere.

Moram priznati da sam izvršila malu anketu. Uzorak je činio pre svega mušku populaciju. Potvrdilo se sve čega sam se plašila.

Muškarci su jasno kazali da dve žene ne mogu biti prave prijateljice. Tj. mogu, sve dok obe prate tipičnu shemu ponašanja, druženja, društvene angažovanosti. Čim jedna od njih dve napravi iskorak i poželi da radi još nešto u životu, neće naići na podršku svoje prijateljice. Čin iskoraka će se doživeti kao izdaja. U prevodu, komšinice koje sredom ispijaju kafu će do kraja života biti komšinice koje sredom ispijaju kafu. Zamislite da se jedna od njih dve razvede. Istraživanja dalje pokazuju da će druga ljubomorno čuvati svoga muža i otuđiće se od svoje prijateljice. Eto, grčevito stezanje i manjak podrške. Globalni strah i nepoverenje. Svet u kojem ništa nije sveto i sve se može oteti. Jer, mi smo se borile i sada smo moćne. Sve je naše, takmičimo se u tome koja će prisvojiti više.

Zavist je bolest. Znači gubitak samopoštovanja i osećaja za realnost. Umesto slavljenja slobode i ravnopravnosti, javlja se strah i samoća. Strah da će nam nešto naše druga žena uzeti, i samoća, jer, ako uspemo u nečemu – ostajemo same. Nema aplauza i druženja, oko nas se sjaje iskeženi zubi.

Život čine dobici i gubici. Sve je moguće. Gubi se posao, prijatelj, partner. Umesto da uživamo u vlastitim izborima, mi smo usamljene dok nas žene koje poznajemo boduju, a treba da pružaju potporu.

I sve je fasada. Muškarci kod nas prvo primećuju kosu, grudi, zadnjicu. Ismevaju se svi pokušaji da pokažemo svoj mozak. Prvo se ismevaju, pa sledi trud, i još truda, i još dokaza, i tek onda počnu da nas shvataju ozbiljno. Onda postajemo stručne i naša reč ima težinu. Dug je put do toga, a mi smo same. Ali, ali ali... možda smo uspele da ubedimo muškarce, ali žene nećemo ubediti u to da smo pametne. One nam prve postavljaju nogu. One prve primećuju da smo na posao došle neočešljane, da nam cipele imaju iskrivljenu štiklu. Sve one nebitne zlurade podlosti na putu ka većem postignuću. Umesto rata polova, javio se rat između grabljivica.

U tome je možda ključ tradicionalnog sukoba između snaje i svekrve. Rad u kući ima reproduktivni karakter. Vremenom, javila se potreba i za produktivnim radom (plata muškog člana porodice više nije dovoljna). Međutim, svest je ostala ista! Majka je osoba koja je do ženidbe svog sina vodila računa o njegovim potrebama. Zatim, ta osoba postaje supruga. Onda nastaje rat oko teritorije. Teritorija je u ovom slučaju (i u drugim slučajevima, nažalost) muškarac. Opet se dve žene ne slažu već vode rat. Vekovima! Smatra se da je odnos svekrve i snaje najkomplikovaniji i najviše stresan, odnos koji donosi najviše trauma u životu jedne žene. Koja će koju jače da zgazi.
Ono što me je najviše povredilo u rezultatima male ankete jeste što muškarci misle da su žene zavisne od falusa. Zavisno da li toga ima ili nema u životu žene, ona postaje zadovoljna ili nervozna, smirena ili takmičarski raspoložena. Poražavajuće! Međutim, jesmo li same krive za takvu sliku? Zbog čega se doterujemo? Zbog sebe, drugih žena ili muškaraca? Muškarci misle da se doterujemo zbog njih, mi mislimo da se doterujemo iz čisto estetskih razloga, a druge žene misle da se doterujemo da bismo pokazale svoju nadmoć u smislu da možemo privući veći broj potencijalnih partnera.

Sve je do kraja zbrkano i nakaradno.

Iskreno mislim da je život današnje žene ionako težak i u haosu. Ekonomska kriza donosi brojne otkaze pre svega ženama. One inače rade na slabije plaćenim poslovima, u nepovoljnijem su položaju na tržištu radne snage, teže ostvaruju radna prava kad je u pitanju materinstvo. Nemaju pristup odlučivanju jer se smatra da žene preokupira privatna sfera života. Prinuđene su da rade u takozvanoj sivoj ekonomiji.
Borimo se sa svim demonima, i to uspešno. Obavljamo reproduktivne poslove kod kuće, neispavane i umorne stižemo da se doteramo i odlazimo na posao. Postajemo stručne. Trudimo se. Ali i same sebi postavljamo nogu.

Sada, kada skoro sve imamo, okrećemo oružje jedna protiv druge. Zaostale u patrijarhatu, u ratovima. Zar zaslužujemo samo to – da jača pobedi?

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Imate više od 15 godina? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti