Tweet
Znamo za Vilema i Džeksona, a znamo li za Džoan? Uzmite knjigu iz istorije umetnosti i listajte je dok ne stignete do poglavlja o apstraktnom ekspresionizmu. Pročitajte redom imena umetnika koji se prvo pojavljuju. Džekson Polok, naravno. Zatim Mark Rotko i Vilem De Kuning. Posle njih Hans Hofman, Franz Klajn i Filip Gaston. Primećujete obrazac. Sve su ovo muškarci.

Foto: huffingtonpost.com

Prevela: Katarina Jozo

Već je ponavljana tvrdnja da istorija umetnosti sistematski zaboravlja žene koje su učestvovale u njoj, ali je isto tako i istinita. U nekim knjigama se može naći ime druge osobe koja se preziva De Kuning – Elejn, kao i ime velike umetnice Helen Frankentaler. Ipak, u najvećem broju slučajeva, anali istorije umetnosti ispunjeni su prezimenima poput Roberts i Piters, a mogu se naći i jedan ili dva Kliforda. Prema zabeleženoj istoriji slikari koji eksperimentišu sa spontanošću i automatskom ili nesvesnom kreativnošću su gotovo isključivo (beli) muškarci.

Međutim, bliži pogled na platna iz 1940-ih i 1950-ih godina pruža nam drugu priču, a jedna je usvojena i istaknuta u izložbi „Žene apstraktnog ekspresionizma“ u Muzeju umetnosti u Denveru. Tokom septembra na izložbi je imenovan drugi skup umetnika, uključujući Džoun Mišel, Meri Abot, Deboru Remington i Džudit Gudvin. To su, pored mnogih drugih još uvek ignorisanih ženskih umetnika, dame koje su prenosile magiju između boja i papira.

„Hiljadama godina žene su bile kreatori i inovatori umetničkog izražavanja“, objasnio je Kristof Hajnrih, direktor Muzeja umetnosti u Denveru, u saopštenju za medije. „Mali broj žena našlo je svoj put do priznavanja zasluga za njihov rad. Zadovoljstvo nam je da budemo prvi muzej u Americi koji će da predstavi priče o umetnički najplodnijim ženama u apstraktnom ekspresionizmu“, dodao je Hajnrih.
U čast izložbe, ovo su primeri rada svake od 12 žena. Drugo prikazivanje izložbe biće održano u muzeju Mint u Severnoj Karolini, a zatim u Muzeju umetnosti u Palm Springsu.

1. Elejn De Kuning (1918-1989)
Elejn De Kuning, rođena u Bruklinu, kreirala je portrete 1940-ih godina kao način umetanja sebe u savremene rasprave o odnosu apstraktne i reprezentativne slike, napisano je u katalogu Muzeja umetnosti u Denveru. Na mnogim od tih portreta prikazani su muški autoriteti u posleratnom slikarstvu, kao što su Frenk O'Hara i Harold Rozenberg.

2. Džoun Mišel (1925-1992)
„Ja slikam sa daljine. Ja odlučujem šta ću da radim sa daljine. Sloboda u mom radu je kontrolisana. Ne zatvorim oči i nadam se najboljem“, rekla je Džoun Mišel, koja je rođena u Čikagu, u Ilinoisu.

3. Meri Abot (1921-)
Prijateljstvo između Abotove, koja je rođena u Njujorku, i pesnikinje Barbare Gest inspirisalo je seriju „Poezija slika“, u kojoj je gošća recitovala frazu, a Abotova odgovarala bojom i obrnuto, u ciklusu saradnje.

4. Debora Remington (1930-2010)
Debora Remington, rođena u Hadonfildu, bila je koosnivač galerije Šest sa još petoricom muškaraca. Ovaj prostor u San Francisku će ući u istoriju kao prostor u kojem je Alan Ginsberg po prvi put javno pročitao svoju pesmu Howl.

5. Džudit Gudvin (1930-)
Veza između Džudit Gudvin, koja je rođena u Safoku, u Virdžiniji, i japanskog slikara Kenza Okade rezultirala je učenjima D.T. Suzuki o zen-budizmu.

6. Li Krasner (1908-1984)
Hans Hofman je 1937. godine rekao Li Krasner, koja je rođena u Bruklinu, da je jedna od njenih studija toliko dobra da nije shvatio da je uradila žena. Još uvek je jedna od retkih ženskih umetnika koja je imala retrospektivnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti, šest meseci posle njene smrti.

7. Etel Švabaher (1903-1984)
Sudeći po pisanju Muzeja umetnosti u Denveru, Etel Švabaher, rođena u Njujorku, istraživala je psihološke aspekte pejzaža, kreativnost i materinstvo u svom slikanju – teme koje su inspirisane njenim sopstvenim odnosom prema psihoanalizi.

8. Helen Frankentaler (1928-2011)
Helen Frankentaler, koja je rođena u Njujorku, naslikala je delo „Planine i more“ 1952. godine mešavinom proređene kućne boje i emajla sa konzerve za kafu direktnim sipanjem na platno. To je metod koji je kasnije postao poznat kao njena tehnika bojenja.

9. Perl Fajn (1905-1988)
Prema pisanju Muzeja Umetnosti u Denveru, ne-objektivnost je centralna težnja u umetnosti Perl Fajn, pod uticajem želje da postigne čist izraz boje. Perl Fajn rođena je u Bostonu.

10. Grejs Hartigan (1922-2008)
Grejs Hartigan, koja je rođena u Njuarku, u Nju Džerziju, bila je jedina žena koja je uključena u izložbu „12 Amerikanaca“ predstavljenoj u Muzeju savremene umetnosti.

11. Džej De Feo (1929-1989)
Sudeći po katalogu Muzeja umetnosti u Denveru, umetnički rad Džej De Feo povezan je sa apstraktnim impresionizmom, kao i sa nadrealizmom i spiritualizmom. Od 1950-ih do 1960-ih De Feo, koja je rođena u Hanoveru, u Nju Hempširu, naslikala je nekoliko velikih radova na platnu koje je izgrađeno od više kombinovanih slojeva.

12. Sonja Gečtof (1926-)
U objavi Muzeja umetnosti u Denveru piše da Sonja Gečtof, koja je rođena u Filadelfiji, zasluge za raniji uspeh u San Francisku duguje svom „otvorenom okruženju za žene, u poređenju sa mizoginičnim stavom u Njujorku“.


Izvor: huffingtonpost.com


Katarina voli da čita i uživa u prirodi.

***

Pročitajte i:

10 knjiga koje morate pročitati pre filmova
Gledam filmove, dakle postojim
Filmski klišei od kojih ne možemo da pobegnemo

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI