FOTO: Flickr
Prevela: Aleksandra Valjević
Tokom meseca februara, Lea Šapiro imala je samo jedan cilj: prestati sa žalbama.
„Mislim da sam samo htela da postanem svesnija sebe i pažljivija šta iznosim pred ljudima“, kaže ona. Šapiro i više od hiljadu drugih učesnika prijavilo se za Projekat uzdržavanja od žalbi, koji su osnovali Tieri Blancipejn i Piter Pilgrims. Cilj je bio stvaranje pozitivnijeg života eliminisanjem negativnih izjava. „Nema tajnog recepta“, piše na veb sajtu. „Jednostavno prestanite da se žalite“. Međutim, da li je to lako? I šta je uopšte toliko loše u tome što se žalite?
Prirodno je biti potišten. Prema istraživanju, tokom prosečnog razgovora mi podstičemo jedni druge na žaljenje jednom u minutu. Postoji društveni razlog za to. „Ništa ne ujedinjuje ljude snažnije nego zajednička negativnost“, tvrdi Trevor Blejk, autor Tri jednostavna koraka. Najlakši način da se izgrade prijateljstvo i komunikacija je kroz negativni stav prema nečemu.
Takođe, evolucija nas primorava da se usredsredimo na negativnosti radi samoodbrane, tvrdi Džon Gordon, autor Pravila: Bez žalbi. „Što više gledamo u nešto što može da nas povredi i ubije, sve smo više programirani da budemo na oprezu od toga“.
Ali, žaljenje uvek ima svoju cenu. Kada se žalimo naš mozak oslobađa hormon stresa koji može da ošteti nervne veze u oblastima za rešavanje problema i drugih kognitivnih funkcija. Ovo se, takođe, dešava i kada slušamo nekog drugog kako jadikuje i uzdiše. „To je loše kao i pasivno pušenje cigareta“, kaže Gordon. „To je pasivno žaljenje“.
Blejk kaže da je zabranio članovima svog tima da se žale, kao što je i pušenje zabranjeno u većini kancelarija. „Dajem im jednu šansu i ako ih uhvatim po drugi put, to je kraj za njih“, kaže on.
To izgleda pomalo grubo, zar ne? Odricanje od nečega što je je prirodno za nas, izgleda kao preduslov za neuspeh. Zaista, Blancipejn i Pilgrims, tvorci programa Uzdržavanja od žalibi, priznali su da im misija doživi neuspeh svake godine.
„Zaista je teško odreći se stvari koje radimo po navici“, kaže Džoana Volf, profesorka engleskog jezika na Karnegi – Melon Univerzitetu. „Da li ste nekada pokušali da eliminišete okrivljujuću frazu „znaš ti šta“ iz svog govora ili zvuke odobravanja na nečije žaljenje? To je izuzetno teško.“
Svima je ponekad potreban ventil. To je tako dobar osećaj, zar ne? Jedna studija je pokazala da potiskivanje emocija može skratiti vaš život u proseku za dve godine.
Dobra vest je da postoji zlatna sredina između toga da presečete naviku odjednom i „nadžak-babe“. Ukoliko, zaista, želite da se manje žalite, evo nekoliko ostvarljivih saveta za uspeh.
1. Počnite sa definisanjem šta je za vas žalba
Ukoliko kažete da je napolju hladno, da li je to žalba? „Ne, to je zapažanje“, objašnjava Blejk. „Žalba bi bila: ‘Napolju je hladno i ja mrzim da živim ovde’“. Šapiro kaže da žalba može da se definiše po utisku koji ostavi na nju: „Osećam se tromo i ne mogu da dišem“.
2. Pratite koliko često i na šta se žalite
Promena počinje sa svešću. „Bili biste apsolutno šokirani“, kaže Blejk. „Posle dva ili tri sata posmatranja, bilo je na stotine žalbi“.
3. Udaljite se od ljudi koji se hronično žale
Ukoliko morate da nekoga saslušate, pokušajte da mu odgovorite nešto pozitivno, što je mnogo bolje nego da mu se pridružite u negativnosti. „Morate da budete stvarno hrabri i samouvereni da vam nije stalo do dobrog mišljenja druge osobe“, kaže Blejk. „Tokom vremena primetićete da ti ljudi koji se stalno žale polako počinju da se udaljavaju od vas, jer njihov mozak ne dobija odgovarajući podstrek koji traži“.
4. Pretvorite žalbe u rešenja
Ovo se naziva „pozitivno žaljenje“ ili „efikasno žaljenje“. Kako Vulf kaže: „Nemojte da samo sedite i divite se problemu. Uradite nešto povodom toga.“
5. Koristite tehniku „ali postoji nešto pozitivno u tome“
Ovo je Gordonov savet: „Ukoliko vas nešto tišti, dodajte „ali“ i recite nešto pozitivno“, kaže on. Na primer: „Ne volim vožnju do posla, ali zahvalan sam što barem mogu da vozim i što imam posao“.
6. Promenite „moram“ u „mogu“
„Moram da pokupim decu“ postaje „Mogu da pokupim decu“. „Ovim biste žaljenje preokrenuli u zahvalnost“, kaže Gordon. „Što se više usredređujete na pozitivan stav, bolje ćete se osećati. U početku će biti malo čudno, ali što se više budete navikavali na to, pozitivnost će postati vaše prirodno stanje“.
Krajem februara, Šapiro kaže da je projekat Uzdržavanja od žalbi bio težak ali vredan sprovođenja. „Često se dešavalo da se okliznem“, kaže ona. „Ali tokom ovog meseca postoji mnogo primera mog pozitivnijeg razmišljanja i dešavanja boljih stvari“. Ona je naučila da se bori sa svojom negativnošću, vezbajući jogu kada god bi osetila da se negativnost pojačava i vodila je dnevnik.
Čak je primetila i poboljšanje produktivnosti na poslu, tako što je konačno završila projekat zbog koga je stalno negodovala i izbegavala ga. „To je nešto što je za mene bilo strašno dosadno, i onda sam ga jednostavno osmislila. Bio je jako dobar osećaj kada sam postigla uspeh“.
Ona će pokušati da vodi projekat tokom cele godine, nadajući se da će se žalbe vremenom otopiti i neće biti nešto u čemu će ljudi tražiti sigurnost.
IZVOR:FastCompany
Aleksandra je poslovno - fanansijski savetnik, i misli da se sve u životu može izraziti u procentima.
Pročitajte i:
12 osobina izuzetno hrabrih ljudi
Kako džeparoši varaju vaš um
Zašto je samodisciplina važna?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
