Добродошли у троугао. Није Бермудски, не брините, већ троугао из којег ћете изаћи информисанији о томе како ствари и ставови на неке теме изгледају ТАМО и ОВДЕ. Иста питања ће бити сагледана из три различита угла, из три различите перспективе па чак и земље. Оно што наше саговорнице повезује је образовање, жеља за напредовањем и добра воља да на питања која следе одговоре искрено. Србија, Хрватска и Румунија- три угла, три става!
Симона Гиура (у даљем тексту С.Г.) је рођена у Темишвару. Дипломирала је на Факултету Лепих Уметности, Вест Универзитета у Темишвару. Део је, како каже, веома интересантне породице која је прожета интересовањем за културу као и деловањем у истој. „Производ“ породице Гиура је признат и познат Гăрâна Интернатионал Јазз Фестивал, у чије се организовање али и дизајнирање укључила и сама Симона. Тренутно живи и ради у Букурешту као дизајнер Румунског Културног Института, али поред „званичног“ посла ангажована је и на организовању многих концерата који се одржавају у Букурешту.
Маријана Алујевић Јукић (у даљем тексту М.А.Ј.) је рођена у Сплиту. Дипломирала је италијански језик и књижевност и енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Задру. Од дана дипломирања до данас учествовала је на десетак међународних конгреса у земљи и иностранству, објавила (било сама или у коауторству) 13 радова било у зборницима или часописима и једну књигу 2011. године под насловом Романизми у делима Иве Тијардовића. Тренутно ради као асистент Филозофског факултета у Сплиту, одсек талијанистика, а ускоро ће испред њеног имена стајати и “Др” након одбране докторске дисертације која је у току.
Милена Станојевић (у даљем тексту М.С.) је рођена у Београду. Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, након чега следе мастер студије на Факултету Организационих наука (смер- маркетинг менаџемент и односи са јавношћу) а затим и мастер студије на Филозофском факултету у Београду на коме је ангажована као сарадник у настави одсека за социологију. Не треба занемарити ни њено радно искуство које је стечено у модној индустрији, тачније у компанији АМЦ, Афродите Моде Цоллецтион, као и у Универзитеском центру за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду.
Ја кажем Србија и Хрватска, а Ви помислите на?
С.Г: Београд је једино место за које знам. Београд је симбол најближег града у који можете отићи и присуствовати сјајним концертима.
Ја кажем Србија и Румунија, а Ви помислите на?
М.А.Ј: Мноштво неповезаних асоцијација, од којих је један дио сигурно неутемељен јер нисам никада била ни у Румуњској ни у Србији и површно их познајем. С обзиром на то да сам талијанист, Румуњску одмах повезујем с романским језицима којима припада и талијански језик. Падну ми потом на памет и драги људи које познајем из те двије земље, било пријатељи или колеге.
Ја кажем Хрватка и Румунија, а Ви помислите на?
М.С: Хрватска: Дарко Рундек…и његова „Сеñор“! Звуци увек подсете на једно лепо пролеће и једно лепо дружење! Румунија: Дворци, прелепи дворци који су у плану да се виде „првог следећег пролећног распуста“. И тако већ последњих 5 година...
Колико вреди диплома и образовање у Румунији?
С.Г: Вреди много у очима већине људи. Важност стицања дипломе и образовања је нешто на чему родитељи инсистирају у васпитању своје деце. Међутим, проблем настаје у периоду проналажења посла. Тада дипломе губе на свом значају, како због великог броја људи који их поседују тако и због „квалитета“ појединих образованих институција, али и због чињенице која потврђује да диплома из неке области не значи нужно и искуство у истој.
На фотографији: Маријана Алујевић Јукић
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/марјана.јпг" видтх="450" хеигхт="300" /> Колико вреди диплома и образовање у Хрватској?
М.А.Ј: Као индикатор особног успјеха, предувјет за задовољство самим собом, стјецање друштвеног угледа и признања, диплома је по мом мишљењу изузетно битна, рекла бих чак нужна. Крећем се у кругу академски образованих људи и готово ми је незамисливо разумјети људе који су се практички приморали стећи и темељно образовање и који се задовољавају тиме. Додуше, понекад животне ситуације особу одведу у таквом смјеру да за студиј и усавршавање нема увјете ни времена, па нажалост не испуни своја и туђа очекивања. Исто тако, нажалост, у складу са глобалним проблемом, диплома није гаранција за запослење и много младих буде по завршетку студија разочарано динамиком којом се започињу запошљавати у струци. Но, без обзира на тренутну ситуацију у Хрватској и на незапосленост, с дипломом се ипак лакше долази до посла.
Колико вреди диплома и образовање у Србији?
М.С: Вреди! Не бих се упуштала у даља појашњења да се не бих предомислила у погледу одговора. Али, понављам, вреди!
Која особина, начин размишљања или став обележава Вашу генерацију?
С.Г: Припадам генерацији која је сувише млада да би се сећала комунизма. Па тако, ми смо БОРЦИ који верују да се све може постићи, корачамо ка циљу без страха. Нисам сигурна како ће се то на крају одразити на нас, али то смо ми – Прва Слободна Генерација!
М.А.Ј: Тешко ми је говорити у име читаве генерације јер о својим ставовима најчешће расправљам са својом обитељи и блиским пријатељима који нису нужно сви моје доби. Можда бих једино могла рећи да примјећујем разочарање међу генерацијом. Понеки прихваћају лошије послове него што реално заслужују и могу обављати те су сретни ако их уопће имају. Или пак раде послове у којима њихов талент није потребан и не долази до изражаја.
М.С: Главно обележје генерације с којом сам ја проводила (најлепше!) студентске дане био је осмех! А исти се показао као главни покретач креативности, невероватне борбеност и неодустајања! Поносна сам на нашу генерацију! Мислим да ће пружити много, а посебно сам поносна на иСербиа тим који се бави веома значајним подручјем живота младих у Србији! Само напред! Поносна сам и очекујем много и од нових генерација, посебно од дивних студенткиња и студената са Филозофског факултета!
У којој мери се каријера дешава а у којој планира?
С.Г: На првом месту је планирање а затим срећа. Потребно је имати таленат, знање и умеће. Али постоје многи други људи који су подједнако добри у послу којим се бавимо и зато - планирајмо, улажимо у себе и надајмо се срећи у облику ШАНСЕ која ће нам бити дата како бисмо исказали свој таленат, како би прави људи на правом месту видели и препознали шта је то што ми умемо!
М.А.Ј: У мом случају ријеч је била о планирању и суставном усмјеравању и труду. Знајући још од почетка средње школе да ћу студирати талијански језик и књижевност усмјерила сам се усавршавању језика кроз љетне једномјесечне течајеве у Италији и наставила с том праксом кроз студиј, па и данас када више на течајеве не одлазим у својству ученика већ идем на професионално усавршавање. Прилика тога типа има много, само се треба константно информирати и радити на увјетима за остваривање права на разне стипендије и резултат неће изостати.
М.С: Каријера се жели, а ако се ЈАКО жели, онда се и деси.
Који је најбољи разлог за останак у Румунији?
С.Г: Мислим да се то може објаснити реченицом: Знам како ствари функционишу овде! Пословне прилике и услови се разликују од земље до земље и потребно је време како бисте се прилагодили новим захтевима и очекивањима. И даље сам у Румунији јер врло добро знам како се овде РАДИ а и нисам наишла на ЗЛАТНУ шансу која би ми омогућила да посао који волим радим негде у иностранству.
Који је најбољи разлог за останак у Хрватској?
М.А.Ј: Чини ми се да је радно вријеме и једна доза лежерности иманентна људима у мом граду јако по мјери човјека који уз посао жели моћи посветити вријеме обитељи и осталим вриједностима и интересима у животу. Такођер, осјећај да познајеш већину своји сурадника и колега, будући да смо мала средина, такођер је драгоцјен. Можда нам већини увјети на послу нису идеални и недостаје нам адекватно опремљених простора, но уз модерне начине комуникације ништа нас не пријечи да врло једноставно комуницирамо и сурађујемо с колегама из других земаља.
На фотографији: Милена Станојевић
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/милена.јпг" видтх="400" хеигхт="300" /> Који је најбољи разлог за останак у Србији?
М.С: Искрено, и ја се често (за)питам. А онда схватим да у Србији заиста имамо врхунске професионалце, људе од којих можете много научити и који ће несебично своја искуства поделити с вама. Разлог су наравно и ваши најдражи, који су увек ту, и кад “иде” и кад “не иде”, да вас охрабре и подрже!
Без чега не може и шта мора онај који је на стази успеха?
С.Г: Мора бити добар у ономе што ради, како не би осетио непријатност (претпостављам) излажући се нечему што не зна. Оно без чега не може је искуство и ту не мислим на вишегодишње радно искуство у некој области, већ на искуство у сарадњи са посебном врстом људи као и у посебној области рада. Ту врсту искуства стичете кроз детињство, школовање, пријатељства. Зато су најуспешнији они људи који су на свом „терену“.
М.А.Ј: Треба бити упоран, марљив и научити се да ће увијек живјети са грижњом савјести када му лаптоп није на кољенима, као у мом случају. Битно је избалансирати пословне с друштвеним и обитељским обавезама јер ће се незадовољство на приватном плану неминовно одразити на посао. Требаш потражити и заслужити подршку блиске околине на начин да ипак не запостављаш и угрожаваш њих и њихове снове. Ако си позитиван и потицајан и дајеш свој максимум труд ће се исплатити, ако ништа друго, ти ћеш уживати у послу до те мјере да ћеш можда на тренутак заборавити да је он тај који ти плаћа рачуне.
М.С: Не може без мало среће, а Мора…Мора да остане Човек на том путу. У супротном, по мом мишљењу, није ни успео!
Да ли је пут до „звезда“ увек посут трњем или?
С.Г: Не можете очекивати да ћете успевати све време, па чак ни већину Вашег времена. Увек ће постојати препреке, грешке и разне ситуације на којима ћете се учити. Уколико је све што радите перфектно и без грешке, то би значило да сте тај посао превазишли и да Вам је потребно нешто ново, захтевније!
М.А.Ј: Трње је саставни дио успињања до зацртаног циља, иначе нас остварени циљ не би толико испуњао и веселио. Препреке нас мотивирају, потичу да још више упремо, међутим понекад су препреке непредвидљиве и опасне кад су резултат туђе љубоморе или злоће па се на њима изгуби превише енергије и помало почне губити повјерење у остале. Зато је битно окружити се драгим људима, имати подршку обитељи која разумије и уважава оно што радиш, пријатеља које весели твој успјех и растужује неуспјех.
М.С: Да! Често и не схватамо да нам је “трње” много бољи савезник од “руже”. То су све путокази ка успеху, никако препреке!
Шта следи након стицања факултетске дипломе?
С.Г: Константно стицање искуства је доживотни добитак за мене и људе у мојој ситуацији. Свет се развија невероватном брзином и неопходна су стална знања и усавршавања уколико желите да се крећете напред.
М.А.Ј: Након стјецања факултетске дипломе студентску клупу нисам напустила и заправо се изузетно угодно осјећам у њој, као наравно и на другој страни катедре. Дакле, уписала сам послиједипломски докторски студиј (управо сам пред обраном доктората) који ми је омогућио нова знања, професионално и знанствено ме усмјерио. Трудим се и даље усавршавати језик па било кроз конверзацијске течајеве, читајући литературу и тражећи сваку могућу прилику да проговорим талијански језик. Дан у којем нисам нешто научила, прочитала или опазила – сматрам лоше проведеним даном.
М.С: Мора уследити невероватно стрпљење и оптимизам! А онда и свест да се морате прилагодити тржишту рада, не треба (о)чек(ив)ати обрнуту ситуацију! У складу са тим, неопходно је стално усавршавање из различитих области
Занимање 21 века је?
С.Г: Информационе технологије. Било који посао у ИТ-у. Крећемо се у том смеру да је и за најмањи посао неопходна нека врста програмирања. Можда бих више волела да је то уметност или наука, али морамо признати да су данас на „цени“ ИТ-овци.
М.А.Ј: С обзиром на тржиште – фармацеут – занимање којим бих се бавила да нисам одабрала ово чиме се бавим.
М.С: Социолог! Само ће он имати довољно слуха за брзе промене у друштву и прилагођавање истим! Нисам могла одолети пристрасности, препуштам објективност драгим младим дамама из „троугла“.
На фотографији: Симона Гиура
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/симона.ЈПГ" видтх="450" хеигхт="300" /> Савет младима за крај...
С.Г: Путујте што више, како бисте видели „како се и шта се ради“ на неким другим местима! Савладајте енглески и научите најмање још један језик, док још имате времена! Интересујте се за светске вести, светски развој и још многе друге ствари-јер никада не знате шта ће Вам затребати у ком моменту!
М.А.Ј: Тражите прилике и будите стрпљиви!
М.С: Није све у планирању, калкулисању, инструментализацији, рационалним одлукама! „Удахните“ мало душе у посао којим се будете бавили, ма колико неки нови менаџери говорили да посао и емоције не треба мешати. Помешајте их! Биће Вам враћено на најлепши могући начин!
