Njegove kolumne su neobično iskrene i svako od nas lako može da pronađe deo sebe u njima. On se bavi suštinom, svakog običnog dana i lica. Iako o sebi najviše govori svojim tekstovima, poželela sam da mi odgovori na neka pitanja.
Autor: Milica Mitrović
FOTO: Facebook
Tvoje kolumne čitaju mnogi. Šta čita Ivan Tokin? Koje su to knjige? Da li i koje časopise/dnevne novine i portale pratiš?
Trenutno čitam “Seobe”, Miloša Crnjanskog. Nisam pročitao kad je bilo vreme, pa sam je slučajno uhvatio pre nekoliko dana. Uvukla me je ta knjiga u svoj svet. Često se vraćam romanima i pesmama Srđana Valjarevića. Mnogo volim neke knjige Erlenda Lua. Prošle godine sam ponovo pročitao “Autostoperski vodič kroz galaksiju”, Daglasa Adamsa. Planiram da ove godine ponovo pročitam “Atlantidu” Borislava Pekića i “Besnilo” i “Kako upokojiti vampire”. Često čitam iz knjige u kojoj su skupljeni razgovori nekih Zen učitelja. Bar pola ne razumem, ali se trudim. Često čujem da bi trebalo da pročitam nešto novo, ali nikako da to uradim. Toliko je toga starog što mi se sviđa i onoga što nisam pročitao.U stvari, vrlo malo čitam u poslednje vreme, možda nekoliko sati nedeljno. Što se novina i časopisa tiče, dok je Stojan Cerović bio živ, nisam propuštao Vreme. On mi je sve lepo objašnjavao. Ne vezujem se za novinu, vezujem se ljude.
Postoji li roman ili autor koga bi mogao da izdvojiš kao vrednog pažnje i značajnog za tebe?
Dostojevski, Gogolj, Niče, Hamsun, Toro, Selindžer, Darel, Remark. Pekić, Valjarević. Kami, Kafka. Čehov. Šimborska. Pesme Bukovskog. Milan Mladenović. The Pixies. Džoni Štulić. Jimi Hendrix.
U emisiji „U hodu“ koja se bavila temom interneta i bloga rekao si da pišeš zbog sebe, jer ti je tako lakše da živiš. Rutina i svakodnevni problemi „gutaju“ ljude. Kako prepoznati svoj talenat za lakši život? Kako si i kada prepoznao da je za tebe taj talenat pisanje?
Nemam nikakve savete za druge ljude, jedva sam sa sobom izlazim na kraj. Kad napišem nešto što liči na savet, to ja sam sebi pričam, a ako je dobro za još nekoga, drago mi je. Pišem prvo za sebe, ali pišem i za druge. Da nije tako, ne bih objavljivao. Počeo sam da pišem u osnovnoj školi, u ranim razredima, dnevnike. U četvrtom razredu sam napisao nešto kao humorističku priču. Glavni junak je autor nekog udžbenika koji smo koristili. Kad sam pročitao “Malog princa”, palo mi je na pamet da prepišem celu knjigu. Prepisao sam prvih nekoliko strana, pa sam osetio potrebu da i ja nešto napišem. Čuvam prvu priču koju sam napisao. Prvu koja je imala glavu i rep. To je bilo u sedmom razredu.
FOTO: Facebook
Sa raznih strana do nas dopiru loše vesti i ružni događaji. Ti se baviš svakodnevicom na jedan drugačiji način. Rekla bih da vidiš ono što mnogi propuštaju - važnost i lepotu običnog sveta i događaja. Ne gledamo pažljivo ili loše vesti imaju previše izvora i puteva da dođu do nas?
Ludo je vreme a opet, moguće i da je svako vreme ludo i da to nije neko opravdanje za lud život. Ne znam. Pišem o onome što vidim i što me interesuje.
Stekla sam utisak da se kroz veliki broj tvojih tekstova provlači misao da je sve baš kako treba da bude, ne pasivna pomirenost već više viđenje stvari kakve jesu, dobre, loše, različite... i poverenje da možemo da se nosimo sa svim što nam se dogodi, ali da svako to mora da uradi na svoji način? Grešim li?
Mislim da je tako. Neki dan mi je jedan dečko na pijaci, što prodaje pristojnu slaninu i odličan punomasni sir, rekao –Kad se svađam sa ženom, kad mislim da je poludela i kad sam siguran da nije u pravu, ona je i onda u pravu. Mislim da je život kao njegova žena – uvek u pravu. Da li imam poverenja da možemo da se nosimo sa svim što nam se dogodi? Nemam. Mislim da možemo da se trudimo i da se taj trud broji. Što se načina tiče, mislim da ne postoji drugi način osim svog načina.
U kolumnama postoji kritika ali ne i osuđivanje. Iz rečenica izbija razumevanje za ljude i poznavanje sebe. Treba li prvo spoznati sebe da bi mogao da razumeš druge ili sebe spoznaješ kroz druge?
Teška su ti ova pitanja. Ne umem da ti odgovorim na ovo. Ja se trudim da se što bolje upoznam da bih mogao kako-tako da rukujem sobom.
Bukovski kaže da pisac nikom ne duguje osim svom pisanju, kao i da ne duguje ništa čitaocu osim dostupnosti štampane stranice. Šta misliš o tome? Na koji način razmišljaš o svojim čitaocima?
Čitaocu dugujem samo jedno – da budem iskren, u datom trenutku. O čitaocima mislim kad mi se jave, kad mi kažu šta je njima značilo to što su pročitali, a da sam ja napisao. Sve što napišem i objavim, ima svoj život nezavisno od mene. Te reči postanu svačije i svako ima pravo da ih shvati kako hoće, a njegovo tumačenje nije ništa manje relevantno od mog. Bukovski je za mene imaginarno biće, neki car koji se pustio, kao i svi drugi kojima se divim. To ću sigurno i ja učiniti u nekom trenutku, mada mi je već sad jasno da to mnogo košta.
Pored pisanja, sebe izražavaš i kroz kuvanje. Imaš svoju „Gastronomsku patrolu“. Možeš li da nam kažeš nešto više o tome?
”Gastronomsku patrolu” je stvorio Jovec, moj drug. Ja sam tu vojnik. Formacija nam je takva, jedan general i jedan vojnik i jedan što nam je na čekanju da bude primljen. Taj se zove Lester i za koji dan ćemo da uradimo inicijaciju pa da nas bude trojica. Inače, mama me je naučila osnovnim postulatima kuvanja, a Jovec mi je objasnio sve ostalo. Posle njih mi je praksa bila najbolja učiteljica, kao i za sve drugo u životu. Neko te dovede do vode, a onda ti sam piješ, ako možeš. ”Gastronomska patrola” se sad kolektivno, sa sve članom na čekanju, zaposlila kod naše drugarice Zorice u malom restoranu koji će da služi neke posebne italijanske specijalitete. Spremili smo meni, sad za vikend ćemo da ga isprobamo, a onda će Zorica da otvori tu slatku kafanicu. Koga zanima, naći će nas i bez da mu kažemo adresu.
Moći ćemo da te vidimo u Kc-u „Grad“ večeras u okviru „Delikatesnog ponedeljka“. Ljubomir Jovanović i ti ćete kuvatii i svoj „Delikatesni ponedeljak“ posvećujete deci Svratišta. Sem toga, šta možemo da očekujemo od tebe u budućnosti? Šta ćeš to pripremati za sve one koji prate tvoj rad?
Jeste, kuvamo Jovec i ja i baš se radujem tome. Drago mi je što to ima još neki smisao osim kuvanja, krkanja i cirkanja. Valjda će svi koji dođu doneti to što tim klincima nedostaje. Što se kuvanja u KC "Gradu" tiče, spremamo leblebije sa paradajzom i junetinom i pirinač sa suvim kajsijama i blitvom ili spanaćem. Biće i ljuti sos za one koji vole ljuto. Slušaće se samo Bitlsi i Stonsi.
Što se očekivanja u budućnosti tiče, ne bih se time bavio. Najbolje mi je kad živim dan po dan.
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
