Живот по жицама виоле

Autor: Сара Милановић

Ово је реченица која младог виолисту Đорђа Милановића води ка остварењу његових циљева. Đорђе се од малена бави музиком. Учествовао је на разним концертима, фестивалима и такмичењима (Фестивал “Отворена шкољка”, “Златно звонце”, “Музички тобоган”, Концерт студената Факултета уметности у Нишу, Светосавска академија...). Његова љубав према виолини, а касније и виоли, га није напуштала, чак ни после саобраћајне несреће која га је оставила са великом повредом кључне кости. Свакодневним вежбањем и инстрајношћу, Đорђе је данас на трећој години нишке Музичке академије и један је од најпознатијих виолиста у Србији.

Одакле потиче толика страст према виоли и музици?
Љубав родитеља према доброј музици вероватно је на мене имала пресудан утицај. Када је квалитетна музика део нечијег окружења од самог рођења, од раног детињства, када музику имате у генима, када вас неко успављује песмама, када неко ваше дечије несташлуке "лечи" музиком, почињете и сами у свему да чујете музику, да је певушите и у музици почињете да тражите мир, забаву, разоноду... Несвесно се препустите музици, она се усели у ваше биће и постане страст. Почео сам да певам и јавно да наступам веома рано, па сам схватио да музика значи и путовање и дружење. Рано сам кренуо у музичку школу, са непуних 5 година - тада је музика за мене значила осамостаљивање, сазревање и одговорност. Моја интересовања су се ширила: певање, виолина, оркестарско музицирање и на крају виола - предиван инструмент који ме је опчинио лепотом свог меког и баршунастог звука. И наравно, морам да поменем изузетног професора, друга, човека, професионалца - Ивана Бркића, поред ког сам заволео виолу и много научио о музици, али и о животу.

Какву улогу тачно има виола у твом животу?
Виола је учинила да свој живот живим "међу јавом и мед сном" - односно, кроз њу се преплићу јава и сан. То, у ствари, и треба да буде живот. Рационални део односи се на факултет, сате вежбања, моје будуће занимање, али, виола ми помаже да откријем онај тајновити део свога живота. Пре свега, помаже ми да откријем себе, своја размишљања, своје планове, свој музички израз. Виола је мој баланс између онога што се мора и онога што се може. Виола ми помаже да извучем најбоље из себе. Виола ме води кроз свет, али буквално. Са виолом путујем из места у место, упознајем градове, људе, традицију, културу... Са виолом у рукама спреман сам да кренем у непознато. Престао сам да планирам. Човек стално нешто планира, а живот протиче између тога. Чар непознатог не сме никада да се изгуби, јер живот је непознаница коју стално треба откривати. Виола је мој позив који никада нећу доживљавати као посао, већ као једну велику авантуру.

Шта си све прошао да би дошао до ове позиције где си сада?
Морам прво да сагледам која је то позиција где се сада налазим.
Сада музику разумем на рационалном и ирационалном нивоу. Имам свој лични доживљај музике коју свирам, а то значи да имам и шта да дам. Неописиво је задовољство када у очима људи видите да сте им нешто дали, да сте успели на њих да пренесете лепоту музике коју свирате. То је знак да су се рад, труд и посвећеност исплатили! Ипак, ја сам студент. Ја још увек учим и морам још много да учим, јер је музика неисцрпна. Свако дело је нови изазов, сваки музички жанр је нови изазов, сваки наступ је нови изазов. И срећан сам што сам то схватио и прихватио свим својим бићем. Шта сам све прошао до овог сазнања? Било је много тога.
Као четворогодишњак био сам интерпретатор дечијих песама, наступао сам на дечијим фестивалима у највећим дворанама (СПЕНС, Сава центар, Дом синдиката, Народно позориште...), снимао ТВ емисије. У петој години већ сам био ђак школе за музичке таленте "Хореум Марги" у Ђуприји. Основну школу сам завршио са 13 година, јер сам учио по убрзаном програму. Средњу музичку школу и гимназију завршио сам у Крагујевцу. Био сам на Летњој интернационалној музичкој Академији у Ленку, у Швајцарској и завршио мајсторски курс код професорке виоле - Силвије Симионеску. Био сам и полазник припремне године на музичкој академији у Базелу. Сада сам студент треће године Факултета уметности у Нишу. У НИШУ!!! То са поносом истичем, јер волим свој факултет, своје професоре, своје колеге и другове, волим Ниш, волим Србију!!!

Да ли си икада помишљао да одустанеш од музике?
Од музике никада не бих могао да одустанем! Она је дубоко усађена у моје биће и свуда је око мене. У свему чујем музику. Небројено пута ми се догодило да звук који чујем споља, поновим у глави и да тачно дефинишем висину и трајање звука који сам чуо. Музика прати сва моја осећања: моје радости, разочарања, тугу.
Не, нисам помишљао да одустанем од музике, али јесам помишљао да одустанем од Музичке Академије и да се музици посветим на неки други начин - као продуцент за обраду звука. Ипак, то ме је кратко држало. Дешавало се у оном периоду када сам лутао, тражио себе, а онда сам једноставно схватио да сам добар на свом терену и да нема смисла ићи против себе. Једно је када као инструменталиста произведете тон и музику, а нешто сасвим друго је седети за миксетом и обрађивати звук. Ово прво је много лепше! Ово друго се може научити и радити као хоби.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/вјдп2тqцx/69722_1717716911109_1097063_н.јпг" />

Да ли је још неко, сем тебе самог, заслужан за место на ком си данас?
Човек у животу ништа не може сам. Многима дугујем захвалност што су ми помогли и још увек ми помажу да се развијам као личност и као уметник. Пре свега дугујем својим родитељима који су ме однеговали, усмерили, разумели и подржали. Својој сестри Đурђи која је увек уз мене, која ме храбри кад посустанем и која чува све моје тајне.
Захвалност дугујем свим својим професорима - чак и онима које нисам баш много волео (а било је и таквих). Морам још једном поменути професора виоле Ивана Бркића и своју садашњу професорку виоле, Весну Рилак Станимировић. Њих двоје су највише заслужни за мој успех на пољу музике. Они су ме научили да волим музику! Без љубави према музици, таленат и рад не би много вредели. Музика није обавеза! Музика је лепа тајна која треба да се открије.
Захвалност дугујем и Јовану Адамову, диригенту и композитору, који ми је несебично поклонио своје песме и помогао да као четворогодишњак постанем познат у свету дечије музике. Захваљујем се свима, а највише онима који су веровали и даље верују у мене!

Како реагујеш на негативне коментаре које ти људи остављају испод видео снимака на твом youtube каналу?
Имам позитивно мишљење о стручној музичкој критици, у смислу неопходног суда и процене. Музичка критика која је утемељена и која не подилази ничијим укусима и интересима увек је корисна, па макар била и негативна, али постоје и “критичари” који коментаришу из досаде и из хобија, без критичног става. Ти коментари су обично пласирани од стране “дежурних хејтера“. Такве коментаре обично бришем!

Који су твоји планови за будућност?
Музика је моја будућност! То је сасвим извесно. Завршити факултет и наставити усвршавање на постдипломским студијама, то су временски блиски циљеви. Веујем да ћу на том путу достићи и онај највиши циљ, а то је да своју интерпретацију доведем до тог нивоа да на публику пренесем баш оно што је композитор желео својим делом. То је оно што се види у очима публике и то је највећа потврда. Музичар мора да буде веома поштен према себи и музици. Циљ ми је да постанем солиста, ма како то нескромно звучало у овом тренутку. Не бих могао живот да проведем као оркестарски извођаћ, јер бих изневерио свој основни мотив - да кроз музику откријем и изразим себе!

Шта би порућио младим музичарима?
Мислим да сам то веч рекао: Музика није обавеза! Музика је тајна коју треба откривати... Музику треба волети и та љубав музичаре води путем напретка и успеха. Кад морнар креће на пучину, он с љубављу размишља о чудесима мора, о лепоти таласа и плаветнила... Он вапи за пучином! То му даје снагу за борбу коју ће водити на бродским даскама, са морнарским чворовима, олујама. Тако је и са музиком!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti