Живот почиње у педесетој

Autor: Иван Лалић

ФОТО: Mondeonline

Поборник сам теорије да сваки човек у свом животу може да осети тачан тренутак креативног врхунца и да је све пре тог тренутка у функцији достизања истог, као и да је све након њега лагани, али и сигуран пут наниже. Такође, сматрам да је кључ успеха у било каквом стваралачком процесу остати што је могуће дуже што је могуће ближе том достигнутом врхунцу и у неким зрелијим и познијим животним добима. Веома су ретки они којима то и полази за руком и они се убрајају у највеће.

Када је музичка сцена у питању, Depeche mode дефинитивно јесу један од највећих и најутицајнијих бендова насталих у осамдесетим годинама прошлога века.

Иако постоје већ дуже од три деценије већина фанова и критичара не могу им оспорити да је насветлији тренутак њихове плодне каријере албум Violator из 1990. године. Са њиме су постигли светску славу и успех, продали милионе плоча и постали мејнстрим име у сваком иоле урбаном домаћинству у свету. Био је то централни део њихове тзв. „фантастичне четворке”, заједно са албумима Black celebration, Music for the masses и Songs of faith and devotion), као и музички, текстуални, продуцентски и маркетиншки врхунац тог енглеског бенда, створен у ери најжешће конкуренције на светској музичкој сцени.

Сам бенд је од тада претрпео многе одласке и (с)ломове, али је и преживео. Ultra је била усамљени албум транзиције ка мирнијим водама, које су донеле и устаљени ритам снимања једног доброг, па једног одличног албума. После потцењеног Excitera уследио је сјајни Playing the angel. Солидни Sounds of the universe остао је у сенци велиих здравствених проблема њиховог певача, те су тако фанови и стручна јавност са нестрпљењем исцекивали ста це им донети тринаести студијски материјал Dejva Gana, Martina Gora и Endija Flečera, под називом Delta machine.

За ухо ненавикнуто на Депеш, Delta је једна компилација неслусљиве буке и вокала који се пробија кроз шуму зујања и ударања семплера и синтисајзера. Већина слушалаца ће одустати након једног или два пробна слушања, не налазећи ниједну нумеру пригодну радио-таласима. Мејнстрим публика ће са правом себи постављати суштинско питање:

Зашто онда уопште наставити са слушањем једног тако непријатељског материјала?

Због дволичности.

Delta machine је спој рокенрола и електронике.
<�а>Делта мацхине</а> је спој старог и новог.
<�а>Делта мацхине</а> је спој позитивне и негативне енергије.
<�а>Делта мацхине</а> је спој музичке надрканости и емотивности текстова.
<�а>Делта мацхине</а> је спој екстровертног фронтмена и повученог генија из сенке.
<�а>Делта мацхине</а> је један од најбољих албума бенда који је прошао свој врхунац.

Сакривена иза нападних ритам машина, уводна Welcome to my world под кожу улази са химничним рефреном огрезлим у патос емоције текста. Дејв и Мартин буквално позивају слушаоца да им се придружи на путу у њихов унутрашњи свет. Упркос увреженом схватању да су момци из Базилдона један мрачан (dark) и депресиван бенд, не делим то становиште. Мрачан и депресиван бенд не може да напише, одсвира и отпева тако моћну ствар као што је то Angel. Та песма је све само не депресивна. Та песма пуца од енергије, а након првог рефрена меље све пред собом не заустављајући се до свог краја. Ган никад није звучао самоувереније као посрнули проповедник, док блуз и рокенрол прште кроз све утичнице и каблове синтисајзера укључених у модулаторе, притом звучећи свеже као и нпр. Let there be rock пре више од три деценије.

Након тога Делта машина нагло успорава, остављајући слушаоца који се тек захуктао потпуно збуњеног. Успорава, али и не стаје. Прелива се у једну од најбољих песама које су Депеш икада снимили, а уједно и првог сингла на овом материјалу, хипер-елегичну Heaven. Песме која се заволи на пето, осмо или десето слушање. Песме која са сваким слушањем цури све дубље и дубље у најдубље и најснажније емоције познате човеку. Ако њу сварите, готови сте. Делта машина вас је прогутала и нећете желети да је напустите. Не зато што излаза нема, већ зато што вам је лепо у њој. И хоћете да вас вози даље.

А возиће вас немилосрдно, кроз брзу реминисцентност Secret to the end и техно-аутизам My little universe, коју ће волети само најсмелији. Ове две песме ће вам најјасније презентовати музичку структуру на којој почива и цела Делта машина. Мелодичан тон, надркан тон и трећи тон. Једва приметан. Тих и понављајући. А хипнотишући. Када њега ухватите, ухватили сте срж Делта машине и Депеша као бенда. Срж која рађа дволичност. Слојевитост.

Слојевитост удара пуном снагом и на нумери на којој би Депешу позавидели и неки вишенији блузери. Slow. Спора, а моћна. Масна и прљава, као што то блуз и јесте. А јесте и један од врхунаца целокупног албума. А када нешто има врхунац, мора имати и пад. Он долази са превише маниристичком Broken, једним од слабијих Мартинових вокала (Child inside) и помало инфантилном Soft touch/Raw nerve.

Као и много пута на овом албуму, пад значи увод у нови успон. Овог пута квалитет је тај што се успиње у једној правој, правцатој Депеш ствари. Патос. Психоделија. Вокал у првом, а какофонија у другом плану. Трећи сингл. Should be higher. У њиховом случају, should be lower. Штиво за фанове.

Alone и њена неочекивана хармоника у семплу поново дижу температуру, правећи пандан у мушко-женским окривљујућим стиховима са Сецрет то тхе енд. А то је тек увод у праву ствар. Права ствар се зове Soothe my soul и представља најбржу и најкомерцијалнију песму на албуму, па самим тим и логичан избор за други сингл, пропраћен стандардно благо контроверзним спотом. Прави, правцати Депеш хит за топ листе.

Нагло као што се до врхунца и стигло, са њега се и силази, и то у великом стилу. Кантри баладом 21. века, Goodbye. Са „збогом”. Епским „збогом”.

Не знам какав ће бити следећи албум Депеша, нити да ли ће га уопште и бити. Оно што знам је да могу мирне душе у пензију после Делта машине. Доказали су и себи и целом свету да је могуће бити на врхунцу и у раним педесетим. За већину се у тим годинама креативни живот завршава. За Дејва, Мартина и Флеча, изгледа као да је тек почео.

Оцена: 4.5/5.0

***

Бетонски пастир чува своју ограду, а велеград га зове на своје високе платформе.

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti