Tweet
Kada su se prvi put pojavili HIV i SIDA, činilo se da su se stvorili ni od kuda. Genetika nam je ipak rekla gde i kada je virus prvi put zarazio ljudsku populaciju.

FOTO: ZBrushCentral

Prevela: Katarina Kovač

Lako je shvatiti zašto je SIDA delovala tako misteriozno i zastrašujuće kada su je pre 35 godina susreli američki lekari. Činilo se da je bolest došla ni od kuda, a mladim i zdravim ljudima ukrala je njihov jak imuni sistem, ostavljajući ih slabim i ranjivim.

Danas znamo mnogo više o tome kako i zašto je HIV, virus koji dovodi do side, postao globalna pandemija. Nije iznenađujuće da su prostitutke nenamerno imale udela, ali su dosta bitan udeo imali i trgovina, raspad kolonijalizma i sociopolitičke reforme dvadesetog veka.

Naravno da se HIV nije stvorio ni od kuda. Virus je verovatno isprva zarazio majmune i gorile u zapadnoj i centralnoj Africi.

Odatle se tokom više prilika prenela na ljude, verovatno tako što su jeli meso inficiranih životinja. Na primer, neki ljudi imaju verziju HIV-a koja je blisko srodna verziji viđenoj u čađavim mangabima. Ipak, HIV koji je potekao od majmuna nije postao globalni problem.

U odnosu na druge majmune, ljudi su srodniji čovekolikim majmunima, kao što su gorile i čimpanze. Međutim, čak i kad se HIV preneo sa čovekolikih majmuna na ljude, nije se nužno pretvorio u rasprostranjeni zdravstveni problem.

HIV koji potiče od čovekolikih majmuna obično pripada tipu virusa koji se zove HIV-1. Jedna podvrsta se zove HIV-1 grupa O i slučajevi zaraženih ljudi su ograničeni na zapadnu Afriku.

U stvari, samo jedan tip HIV-a je postao široko rasprostranjen nakon što se preneo na ljude. Ovaj tip, koji je verovatno potekao od čimpanzi, zove se HIV-1 grupa M. Preko 90% HIV infekcija pripada M grupi. Postavlja se očigledno pitanje: šta je tako posebno u vezi sa HIV-1 grupom M?

Istraživanje objavljeno 2014. godine predlaže iznenađujuć odgovor: možda ne postoji ništa naročito posebno u vezi sa grupom M.

Nije naročito zarazna, kako biste možda očekivali. Umesto toga, čini se da je ovaj tip HIV-a prosto iskoristio splet okolnosti: „Ekološki umesto evolucionih faktora doveli su do brzog širenja“, kaže Nuno Farija sa Oksfordskog univerziteta u Britaniji.

Farija i njegove kolege su napravili porodično stablo HIV-a tako što su pregledali raznolik niz HIV genoma, koji su skupljeni od oko 800 inficiranih ljudi iz centralne Afrike.

Genomi usvajaju nove mutacije prilično stabilnim tempom, tako da poređenjem dve sekvence genoma i brojanjem razlika može da se sazna kada su te dve sekvence delile zajedničkog pretka. Ova tehnika se naširoko primenjuje, kao na primer da bi se utvrdilo da je naš zajednički predak sa čimpanzama živeo pre sedam miliona godina.

„Virusi RNK (ribonukleinska kiselina) kao što je HIV evoluiraju otprilike milion puta brže od ljudske DNK“, kaže Farija. To znači da „molekularni sat“ HIV-a otkucava veoma brzo. On otkucava toliko brzo, da su Farija i njegove kolege otkrili da su svi HIV genomi imali zajedničkog pretka koji je postojao pre manje od 100 godina. Pandemija HIV-1 grupe M je verovatno započela 1920-tih.

Tim je još dalje istraživao. Zato što su znali gde su svi HIV uzorci prikupljeni, mogli su da lociraju poreklo pandemije u specifičnom gradu: Kinšasa, današnji glavni grad Demokratske Republike Kongo.

U ovom trenutku, istraživači su promenili pristup. Okrenuli su se ka istorijskim zapisima da otkriju zašto su infekcije HIV-om u afričkom gradu 1920-tih mogle da podstaknu pandemiju. Verovatan sled događaja je ubrzo postao očigledan.

DR Kongo je 1920-tih bio belgijska kolonija i Kinšasa, koja je tada bila poznata kao Leopoldvil, je upravo postala prestonica. Grad je postao veoma privlačna destinacija za mlade, zaposlene ljude koji su tražili priliku da se obogate, kao i za prostituke koje su im drage volje pomogle da potroše svoju zaradu. Virus se brzo širio kroz stanovništvo.


FOTO: Our Mister Nixon

Nije ostao ograničen samo na ovaj grad. Istraživači su otkrili da je 1920-tih prestonica belgijskog Konga bila jedna od najbolje povezanih gradova u Africi. Maksimalno iskorišćavajući obimnu železničku mrežu koju je svake godine koristilo na hiljade stotina ljudi, virus se za 20 godina proširio na gradove udaljene 1500 kilometara.

Sve je bilo spremno za ekspanziju zaraze 1960-tih. Početak te decenije doveo je do još jedne promene.

Belgijski Kongo je stekao nezavisnost i postao privlačan izvor zaposlenja govornicima francuskog iz ostatka sveta, uključujući Haiti. Kad su se ovi mladi Haićani nakon nekoliko godina vratili kući, na zapadnu stranu Atlantika su doneli poseban tip HIV-1 grupe M, koji se naziva „podtip B“.

U Sjedinjene Države je pristigao 1970-ih, baš kad su seksualno oslobođenje i homofobični stavovi doveli do nadolaska gej muškaraca u kosmopolitske gradove, kao što su Njujork i San Francisko. Još jednom je HIV iskoristio sociopolitičku situaciju da se brzo proširi kroz SAD i Evropu.

„Ne postoji razlog da verujemo da se drugi podtipovi ne bi proširili brzo kao podtip B, da su imali slične ekološke okolnosti“, kaže Farija.

Priča o širenju HIV-a još uvek nije gotova. Na primer, 2015. godine došlo je do epidemije u američkoj državi Indijani, koja je povezana sa ubrizgavanjem droga.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti su analizirali sekvence genoma HIV-a, kao i podatke o mestu i vremenu zaraze, kaže Džonatan Grad sa Harvardske škole javnog zdravlja u Bostonu. „Ovi podaci će nam pomoći da razumemo opseg epidemije, a takođe će pomoći da ubuduće razumemo kada su javne zdravstvene intervencije pomogle.


FOTO: 500px

Ovaj pristup može da funkcioniše za druge patogene. Godine 2014., Grad i njegov kolega Mark Lipsič su objavili istragu o širenju gonoreje otporne na lekove u SAD-u. „Zato što smo imali reprezentativne sekvence individua u različitim gradovima tokom različitih perioda i različite seksualne orijentacije, mogli smo da dokažemo da se zaraza širila sa zapada zemlje na istok“, kaže Lipsič.

Štaviše, mogli su da potvrde da je tip gonoreje otporne na lekove izgleda pretežno kružio muškarcima koji su imali seksualne odnose sa drugim muškarcima. U pokušaju da se smanji dalje širenje, ovo može da izazove povećano testiranje ovih rizičnih populacija.

Drugim rečima, postoji prava moć u proučavanju patogena nalik HIV-u i gonoreji kroz prizmu ljudskog društva.

IZVOR: BBC

Katarina je student engleskog jezika koji veruje da je sve moguće ukoliko se dovoljno želi.

***
Pročitajte i:

Svetski dan borbe protiv AIDS-a - idemo dalje!
Nova naučna edukativna misao: Objavite radove
Ko je heroj: Svetski dan borbe protiv AIDS-a


***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI