Aleksandar Josipović: Uzeo sam život u svoje ruke i otišao
Privatna arhiva

Ti si prvi Srbin koji je nastupao u Mulen ružu, i bio si najmlađi plesač u tom trenutku. Kako si se osećao nakon prvog nastupa, i da li ti je bilo potrebno neko vreme da postaneš svestan značaja tog postignuća?


(Osmeh) to je bilo pre 15 godina. Skoro sam pomislio na tu situaciju dok sam šetao Beogradom i prolazio pored svog fakulteta. Napustio sam Jugoslaviju sa 500 evra u džepu, dva kofera i sad idem da ostvarim svoje snove - da profesionalno igram. Uzeo sam život u svoje ruke i otišao. Mlad, možda luckast, hrabar i sa idejom da se nikada više ne vratim u Jugoslaviju - jer jednostavno tada, kao i sada, nemam šta ni sa kim da radim. Za vreme prvog nastupa bio sam uzbuđen - to je sigurno. Nisam bio skoncentrisan na značaj, već na to da svoj posao uradim sto preciznije i profesionalnije.


Kao profesionalac, ti si surov, hrabar i iskren. Pored nedostatka vremena i odobrenja drugih ljudi, umora i stresa, koji su još pratioci ovih osobina, o kojima inače ne možemo da čujemo na televiziji kada se priča o ceni uspeha?


Da, svaka promena dolazi kada je nešto neudobno, teško, izazovno. Znate kako, niko na ovom svetu nije postao kapetan na mirnom moru. Uvek postoje talasi, oluje i izazovi dolaze uvek. 

Privatna arhiva
Privatna arhiva

Napustio si PMF i otišao u Pariz, u Centre national de la Danse. Trebalo je krenuti u nepoznato okruženje, daleko od kuće, naučiti jezik… Kako si prevazišao sve prepreke, I šta savetuješ mladima koji se dvoume da prate svoje snove zbog sličnih izazova?


To su te oluje, talasi. Nije bilo lako - ali se isplatilo. Fokusirao sam se na stvari koje želim, ali sam opet bio racionalan. Jer ne moraju sve želje da se ispune. Zvuči jako jednostavno ali u stvari to je bilo to. Moja sreća je bila što sam uvek išao i radio samo poslove koje sam voleo. Ali sam radio da se i to ostvari. Nije ništa palo sa neba.


Koje bi savete sadašnji Aleksandar Josipović dao tadašnjem Aleksandru Josipoviću?


Samo napred... Biće sve OK.


Trenutno, koji je tvoj najveći izazov?


Dvadeset četiri sata i mnogo dragih ljudi sa kojima želim da provedem kvalitetno vreme. Kada dođem u Srbiju, ja imam „raspored časova”. Ustajem onda u 6:00 kako bih sve stigao u toku dana. Imam sreću da moji prijatelji imaju razumevanja, pa nalazimo solucije koje su OK za obe strane. Sve je to jako zabavno.


Prilično si svestrana osoba. Postoji li neki san iz detinjstva ili mladosti koji nisi ispunio, i koji je?


Želeo sam da postanem profesionalni skijaš, da idem na Olimpijadu i osvojim medalju. Možda je tu uticaj Mateje Svet, Bojana Križalja, Jure Franko. Ne znam, ali kao dete sam bio ludo zaljubljen u skijanje/zimske sportove. Kasnije nisam skijao zbog plesne karijere - nisam hteo ništa da rizikujem.


Kažeš za sebe da se osećaš kao jednorog. Kako izgleda dan jednog jednoroga?


Ustajem u 5:30 kako bih imao vremena da doručkujem, meditiram, i napisem 5 stvari za koje sam zahvalan u životu. Već tada pogledam mejlove.

                  6:30 - 7:30 trening sa trenerom

                  7:30 - 8:30 cardio trening i gledanje TED talk-a

                  9:00 posao i sastanci; obično bih ostao na poslu do 19:00 ( zavisi                       od situacije)

                  19:00 viđanje sa prijateljima ili odlazak na večeru, sve zavisi od                        dana. Ponekad Skype razgovor sa klijentima iz USA itd.

Ali to je to uglavnom.


Privatna arhiva
Privatna arhiva

Živiš i radiš u Dubaiju, Šta za tebe predstavljaju Beograd i Srbija danas?


Somebody That I Used to Know.


Za kraj, možeš li nam otkriti makar delić svojih planova za budućnost?


Uči, radi i voli.