Ideja je došla direktno iz Holandije od tamošnjih kurira na biciklu. Cilj je bio da se Novom Sadu vrati onaj epitet zelenog grada koji je imao još pre dvadeset godina. Evo šta je o akcijama „Eko kurira“ govorio jedan od osnivača Dejan Vlaški.
Koje su glavne delatnosti „Eko kurira“?
Od samog početka nam je želja bila da stvorimo kurirsku službu koja bi bila od koristi ljudima, kako pravnim licima, tako i običnim građanima. Akcenat je bio na očuvanju životne okoline, odnosno poslu bez izduvnih automobilskih gasova ili bilo kakvih drugih vrsta zagađenja.
Bicikli su idealni za taj posao. Prolaze svuda, lako mogu da se parkiraju, a ušteda vremena za izvršenje određene obaveze za klijenta je svedena na minimum.
Koja su zaduženja jednog „Eko kurira“?
Situacije su veoma raznovrsne. Od pomoći ljudima koji su stari, hendikepirani, sa nekim povredama ili mamama sa bebama, pa do situacija gde nešto treba da se obavi veoma brzo. Radimo i za pravna lica, i time im dosta štedimo ličnog vremena koje im je neophodno za posao. Sa nama su produktivniji.
Ostalim građanima prenosimo pakete, šaljemo poklone, podižemo rezltate doktorskih nalaza ili idemo u nabavku namirnica. Takođe, čekamo u redovima, prevozimo ljubimce, cveće ili ručak od bake za porodicu.
Dijapazon naših usluga je veoma širok. Zahvaljujući tome što naša kurirska služba radi tokom cele godine i u svim vremenskim uslovima, naši klijenti su veoma zadovoljni i cene naš posao. Do sada smo stekli veliko poverenje ljudi sa kojima sarađujemo. Kvalitet i dobro odrađen posao je naš prioritet.
Sa čime se sve susreće kurir na biciklu?
Naši „Eko kuriri“ se susreću sa svim nepovoljnostima vremenskih uslova, ali to su ljudi koji prvenstveno vole da voze bajs. Time daju primer i ostalima da bicikl zaista može da se vozi u toku cele godine. Još jedna pozitivna stvar zdravog života i benefit biciklizma je pripremanje organizma na jačanje imunog sistema.
Vožnja bicikla generalno jača mišiće kičmenog stuba i tako otklanja bolove u donjem delu leđa, poboljšava cirklulaciju i rad srca. Mi u „Eko kuriru“ retko budemo bolesni. Telo se iscrpljuje u svim uslovima i time jača.
Naravno da se dešavaju i povrede, srećom, ne tako često. Neke od povreda su bolovi u kolenima, ali se najviše povreda dešava nepažnjom vozača motornih vozila, pa ovom prilikom apelujem da malo više obrate pažnju na druge učesnike u saobraćaju.
Članovi „Eko kurira“ se bave i humanitarnim radom. Šta ste sve radili na tom polju delatnosti?
Za ovih šest godina, koliko postoji „Eko kurir", odradili smo dosta humanitarnih i ekoloških projekata. Najviše smo ponosni na tri. To su Zeleni osmeh, gde smo ozelenili vrtić „Roda" u Veterniku sa 20 sadnica.
Zatim, postavljanje pepeljarica duž obale Dunava i na Štrandu, kako bi se smanjio broj opušaka. Zahvaljujuči tom projektu smo smanjili broj opušaka u pesku i na travi za 100.000, što je ogroman broj. Projekat Bici oaza, na Sunčanom keju je odmor za sve koji voze bicikle i mesto za eventualne popravke i predah.
Svaki ovaj projekat je bio u saradnji sa nekom većom organizacijom raspoloženom za ekološke akcije. Dosta organizacija nam izlazi u susret i ljudi su generalno raspoloženi da doniraju novac od kojeg kupujemo potrebna sredstva za očuvanje okoline.
Za ozelenjavanje vrtića i škola kupujemo humus i sadnice, edukujemo decu zašto je neophodno saditi drveće i učimo ih kakav odnos treba da imaju prema prirodi i biciklizmu. U svakoj akciji nam se pridruži oko 60-70 ljudi koji saznaju na ovaj ili onaj način šta radimo i rado žele da pomognu.
Kako vidis napredak „Eko kurira“ u budućnosti?
Želja nam je da „Eko kurir“ postane navika ljudi, za sve što neko može da pomisli da uradi. Poverenje smo stekli prethodnih godina od naših klijenata i oni znaju da smo tu za njih. Zahvaljujemo se svima njima što unapređuju naš kvalitet usluga, jer nam je kvalitet na prvom mestu.
Smatram da je budućnost „Eko kurira“ tek počela i iskreno verujem da nas očekuje zelena budućnost.
Pozivam sve ljude velikog eko srca da nam se pridruže u svim aktivnostima koje radimo, kako bi Novi Sad postao još zeleniji grad. Takođe se nadam i saradnji sa drugim organizacijama kako bi se sve podiglo na viši nivo.
I za kraj, smatram da sve organizacije ekološkog i humanitarnog tipa, kao i naša, zaslužuju veći medijski prostor. Bitno je da ljudi čuju za nas i akcije ovog tipa, kako bi se svi aktivnije uključili u pomoć okolini ili bilo kome, kome je ta pomoć neophodna. Naše malo je ogromno za zajedničku budućnost.
Ovaj tekst je nastao kao posledica saradnje sa našim medijskim partnerom - Luftika Magazin.
